Anksioznost je izlečiv mentalni poremećaj. Prepoznajte znake i preduzmite akciju.
Osećaj intenzivne anksioznosti, straha i nemira, napetost kao da smo uvek na osmatračnici, negativne misli i povećan broj otkucaja srca, knedla u grlu, znojenje i drhtanje. Ovo su samo neki od simptoma anksioznosti. Saznajte kako da prepoznate znakove i kako da se ponašate ako patite od anksioznosti.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je osećanje straha, nemira i uznemirenosti koje ima svoje korene u našem evolutivnom razvoju. Ovo je prirodni odgovor tela na stres i opasnost koji nam je pomogao da preživimo u prošlosti i omogućio ili da pobegnemo od opasnosti ili da se efikasno borimo. U normalnim okolnostima, ovaj odgovor se rešava kada opasnost prođe.
Međutim, anksioznost je problematična kada postane preterana, hronična i počne da utiče na svakodnevni život osobe. To se dešava kada se javlja bez očiglednog razloga ili u neprikladnim situacijama i izaziva teške emocionalne i fizičke simptome.
Prepoznajte anksioznost
Anksioznost se manifestuje povremenim osećanjima anksioznosti, ali i u ozbiljnijim oblicima, kao što su generalizovani anksiozni poremećaj, fobije i napadi panike.
Generalizovani anksiozni poremećaj je stanje u kojem se anksiozna osećanja javljaju bez očiglednog razloga, mogu dugo da traju i utiču na kvalitet života u velikoj meri.
Jedan od izazova u prepoznavanju anksioznosti jeste to što se ona često prepliće s drugim mentalnim poremećajima, najčešće depresijom. Međutim, anksioznost se može javiti i bez depresije. „Ljudima koji pate od anksioznosti često je teško da pronađu pravi povod za svoja osećanja. To znači da mogu doživeti veoma jaku ili preteranu reakciju u situacijama koje nisu tako stresne za druge, što se često naziva ‘anksioznost koja slobodno pluta’ ili strah od straha”, objašnjava dr Zvezdana Snoj, MD, specijalista psihijatrije i doktor medicinskih nauka u oblasti psihoonkologije, sa Klinike „Eirini”.
Bar jednom u životu, čak 40 odsto ljudi oseća anksioznost.
Ključno je rano prepoznavanje anksioznosti
Možda je jedno od objašnjenja činjenica da laici teško mogu da prepoznaju anksioznost. Dok je depresija prepoznatljivija po očiglednim simptomima, kao što su tuga, apatija i gubitak interesovanja, simptomi anksioznosti su suptilniji. Posledica toga je da sve manje ljudi traži stručnu pomoć iako anksioznost u velikoj meri utiče na kvalitet njihovog života.
Anksioznost je pravi mentalni poremećaj koji zahteva pažnju i lečenje. Ako primetite da vi ili neko u vašoj blizini ima problema sa anksioznošću, ključno je da potražite stručnu pomoć. Rana identifikacija i lečenje mogu znatno da poboljšaju kvalitet života onih koji pate od anksioznosti.
Znaci anksioznosti
Anksioznost je mentalni poremećaj koji se manifestuje na različitim nivoima našeg života. Da biste na vreme lečili i upravljali ovim učestalim stanjem, ključno je da prepoznate njegove znake.
- EMOCIJE: Ako ste anksiozni, možda nećete osećati unutrašnji mir. Stalno ste zabrinuti, napeti i nemirni, često se plašite. U nekim slučajevima možete dobiti i crne misli, naročito ako je anksioznost povezana sa depresijom.
- FIZIČKI ODGOVOR: Anksioznost može da izazove mnoge fizičke simptome, kao što su umor, bol u mišićima, kostima, leđima i nogama. Povećan broj otkucaja srca bez očiglednog razloga, osećaj knedle u grlu, pritisak u stomaku, mučnina, povraćanje i problemi s varenjem često su povezani sa ovim poremećajem. Može doći do problema s ravnotežom, drhtavicom, nedostatkom apetita i značajnim problemima sa spavanjem, uključujući nesanicu i buđenje noću.
- KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI: Ako ste anksiozni, možete biti rastrojeni, zaboravni i nestabilni. Možda ćete imati problema s koncentracijom i stalnim premetanjem istih misli.
Ako primetite da se ovi simptomi ponavljaju i utiču na kvalitet vašeg života, ključno je da potražite stručnu pomoć. Prvi korak je da se obratite lekaru opšte prakse, pošto vas on ili ona mogu uputiti kod specijaliste – psihijatra, jedinog stručnjaka koji može precizno da proceni vaše stanje i utvrdi koja kombinacija terapijskih metoda i metoda lečenja vam najviše odgovara.
Anksioznošću se može upravljati. Postoji mnogo opcija za poboljšanje kvaliteta života ukoliko se na vreme obratite specijalisti i posvetite svom mentalnom zdravlju.
Lečenje anksioznosti
Lekari nisu uvek skloni da prepisuju lekove za lečenje anksioznosti. Međutim, često se ispostavi da su lekovi neizostavni, jer omogućavaju da se problemi trajno eliminišu i predstavljaju „ključ” za uspešnije metode lečenja, kao što su psihoterapeutske mere.
Ako lekari odluče da koriste lekove, antidepresivi su često u prvom planu, jer oni pomažu u uravnotežavanju disbalansa neurotransmitera u mozgu i vraćanju normalnog fiziološkog stanja. Dr Snoj uverava da su antidepresivi bezbedni i efikasni lekovi koji ne izazivaju zavisnost. Anksiolitici se propisuju na kratko i u slučaju jakih tegoba.
Upadanje u spiralu anksioznosti produbljuje se bez lečenja, svaki dan je sve teži i svaku situaciju koja pokreće anksioznost teže je preživeti. Spirala anksioznosti često dovodi do pojave psihosomatskih bolesti. Fiziološki odgovori na anksioznost mogu se manifestovati kao fizičke bolesti, iako ne postoji pravi fizički uzrok za ove probleme.
Bol koji osoba doživljava sa anksioznošću deluje teže nego obično, što dovodi do beskrajne i bezuspešne potrage za fizičkim uzrocima, pošto lekari ne mogu da pronađu nikakve dijagnostičke dokaze o bolesti. Pravi izvor problema leži u psihološkim procesima koji utiču na organizam, a bez pravilnog lečenja, pojedinac se nalazi u začaranom krugu u kojem se situacija samo pogoršava.
Povećava se broj slučajeva anksioznosti
Savremena sredina nije povoljna za osećanja mira i zadovoljstva. Brz tempo života i takmičarski svet, zasićen informacijama, često utiče na zaboravljanje unutrašnjeg mira. Savremeno društvo ponekad deluje anksiozno samo po sebi, stalno postavljajući nerealna očekivanja o uspehu, sreći, izgledu i bogatstvu. To može da utiče na sve ljude, ali posebno na decu i adolescente koji tek oblikuju svoje ličnosti.
Društvene mreže i beskrajni digitalni stimulansi stalno nas obasipaju informacijama. Ponekad se osećamo kao da propuštamo nešto važno, a naši mentalni procesi su stalno u nemiru.
Ako ne možemo da se odvojimo od našeg okruženja, ovaj beskrajni tok informacija nikada ne prestaje. Uvek se pojavi nešto novo, uvek postoje nove informacije ili događaj koji može da pokrene anksiozna osećanja u nama.
Ali ljudima su potrebni okviri i jasnoća. Važno je da zapamtite da će se određena situacija završiti. Samo na taj način možemo da promenimo i procesuiramo svoje misli umesto da ih stalno gomilamo.
Zapamtite da zaslužujete da živite život bez nepotrebnih briga i stalne napetosti. Traženje pomoći je korak ka unutrašnjem miru. Bilo da se radi o psihološkoj podršci, terapeutskom lečenju ili privremenim lekovima, izbor da poboljšate svoje mentalno zdravlje znak je snage i želje da živite kvalitetnijim životom. Put ka unutrašnjem miru je iznenađujuće blizu, svi zaslužujemo da živimo u miru. Zato ne oklevajte – traženje pomoći je prvi korak na putu da se osećate dobro.
Izvor: Vse bo v redu.
