Sećate li se svog prvog poljupca i leptirića u stomaku? Šta je sa strahom od ispita? Zajedničko za oba osećaja jeste da ste ih vrlo verovatno osetili u stomaku. Slično tome, digestivni trakt reaguje na mnoge druge situacije. Ako reakcije na negativni stres kratko traju, mogu vas čak i zaštititi, ali ako traju duže, samo će vas povrediti. Kako da poštedite svoje telo i sprečite da trenutne teškoće ne prerastu u hronične probleme?
„Kada smo u opasnosti i čini nam se da situacija ugrožava naše vrednosti, status, zdravlje, odnose itd., naš autonomni nervni sistem reaguje”, objašnjava psihoterapeut i majstor logosinteze dr Tina Bončina. „Tu je i pleksus ovog nerva iza stomaka, tako da obično stresnu situaciju osećamo u predelu stomaka”.
Autonomni nervni sistem i želudac usko su povezani
U praistoriji, autonomni nervni sistem se pobrinuo da čovek pobegne na drvo kad ga juri lav. „Hormoni adrenalin i kortizol brinu o odgovoru na stres i opremaju nas za efikasnu borbu ili brzo bekstvo”, dodaje Tina Bončina. „Takođe, oni utiču i na digestivni trakt, kao što je lučenje kiseline u želucu”.
Prekomerno lučenje želudačne kiseline može ubrzati formiranje čira na želucu i na taj način dovesti do velikih stomačnih problema.
Umesto lavova u divljini, danas imamo brojne i različite stresne situacije. Za razliku od opasnosti u savani, mnoge od njih ne prolaze brzo, već nas prate svakodnevno. Pritisci na poslu, beskrajne liste zadataka, sastanaka i obaveza, gužve na putu, nedostatak vremena, kao i sopstveni perfekcionizam, sprečavaju da se odmarate bez griže savesti dok je pod u dnevnoj sobi prljav.
Kada se zbog stresa pali crvena lampica
Tina Bončina naglašava da se mnoga osećanja snažno manifestuju u telu. „Ako ne možemo nešto da kažemo ili se ne usuđujemo, imamo knedlu u grlu, ako ne znamo da li smo dovoljno dobri, osećamo anksioznost u grudima. U stomaku obično osećamo samopreispitivanje o tome da li smo dovoljno dobri, da li ćemo nešto moći da postignemo itd. A stomak reaguje kada se suočimo s prihvatanjem, „varenjem” situacije. Deca koja još ne znaju kako da govore o svojim emocijama posebno snažno osećaju svoja osećanja u telu.
Mentalne bolesti i poremećaji su opasni jer su tabu
Čini se kao da je protok energije zaustavljen na ovim mestima. Ako „blokada” efikasno eliminiše stres i okidač stresa brzo prođe, verovatno nema ozbiljnih posledica. Međutim, ako stres iznova i iznova utiče na isti deo tela, telo može odgovoriti bolešću. Međutim, kada se pojave problemi i bolovi, krug se zatvara: bol – dodatni stres – još više bola, još više stresa…
Začarani krug bolova u stomaku i probavnih problema treba prekinuti. „Svrha bola je da upozori, da nas zaustavi”, upozorava Tina Bončina. Taj signal često prekidamo lekovima ili drugim supstancama, i na taj način prisilno gasimo upozoravajuće svetlo. Ali mi ga tako isključujemo samo privremeno, po pravilu, sledeći put će zasijati još jače.
Sami smo sebi najbolji prijatelj
Od većine stresnih situacija s kojima se suočavamo ne možemo da pobegnemo kao što je naš predak mogao od lava. Stoga je jedan od najvažnijih alata sposobnost da se nosimo s problemima u životu: mirno prihvatanje činjenice da u zaklonu treba pričekati, podeliti zadatke u smislene faze koje se mogu izvršiti, utišati strogi glas koji nas podseća da prozore treba oprati i slušati glas koji nas nežno poziva da se odmorimo.
Prva pomoć za manje stresne efekte na organizam.
Često je dovoljno smiriti odgovor autonomnog sistema, koji snažno osećate u telu, aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema, koji umiruje. Tina Bončina savetuje jednostavne mere:
- Zatvorite oči, dišite s produženim izdisajem i skenirajte svoje telo.
- Otkrijte gde je napetost.
- Ne osuđujte i ne razmišljajte o tome zašto je tako, samo se proverite gde je.
- Ako se napetost iznova ponavlja u istim oblastima, razmislite o tome šta bi mogao biti uzrok i u kojim situacijama je najgore.
- U svoj dan uvedite dovoljno prilika za umirenje.
- Dozvolite da nešto ne ide kako je planirano.
- Pitajte se što je manje moguće o tome šta treba da uradite, ali vizuelizujte šta želite.
- Ne budite tako strogi prema sebi, dozvolite sebi da pravite greške, odmorite se, neplanirano.
- Takođe treba da se konsultujete sa svojim lekarom, jer će on moći da vas vodi. Tako će i blagi glas koji vas uverava da će sve biti u redu, čak i ako to nije slučaj u ovom trenutku, postati sve glasniji.
Međutim, ljudi mogu da se leče na različite načine, ne treba da se upoređujete sa sposobnostima drugih, već pre svega slušajte sebe. Neki uspevaju bez pomoći spolja, neki uz ohrabrenje i pomoć profesionalaca. I jedno i drugo je u redu, ništa nije bolje ili gore. Možda će vam trebati mišljenje stručnjaka o tome da li vaše razmišljanje ide u pravom smeru i da li onima koji vam izazivaju nevolje postavljate granice na odgovarajući način. Ili vam je možda samo potreban savet o tome kako da se poštedite i kako da zatražite pomoć kada vam je potrebna.
Ako vi ili voljena osoba osećate da ste u nevolji, pogledajte Kako prevazići anksioznost i pronaći mir.
Izvor: Vse bo v redu.
