Zamislite iznenadnu oluju, ali ne na nebu, već u sopstvenoj glavi. Oluja u glavi je metafora za moždani udar – stanje koje nastaje naglo, bez upozorenja i koje može promeniti život u trenutku. Udar prekida normalno funkcionisanje mozga, a posledice zavise od brzine reakcije. Svaka minuta odlučuje da li će osoba ostati bez trajnih posledica ili će živeti sa ozbiljnim invaliditetom. Zato je važno znati šta moždani udar jeste, kako ga prepoznati i šta odmah preduzeti.
Šta je moždani udar
Moždani udar predstavlja poremećaj moždane cirkulacije. Kada krv ne može da dođe do određenog dela mozga, ćelije u tom području brzo počinju da odumiru. Medicina razlikuje dve glavne vrste udara.
Vrste moždanog udara
Cerebralni infarkt (ishemijski moždani udar) prouzrokovan je začepljenjem jednog od cerebralnih krvnih sudova usled tromboze (uzrokovane arteriosklerozom) ili zbog embolije (izazvane krvnim ugruškom). Područje mozga koje se hrani krvlju više se ne snabdeva krvlju, na taj način se prekida snabdevanje kiseonikom i glukozom i tkivo umire. Oko 85 odsto pacijenata doživljava ishemijski moždani udar. On je manje smrtonosan i, po pravilu, ima blaže posledice od hemoragičnog.
CEREBRALNO krvarenje (hemoragijski moždani udar) nastaje usled rupture jedne od cerebralnih arterija, koja ima oslabljen vaskularni zid usled povišenog krvnog pritiska ili arterioskleroze. Ova forma udara je ređa, ali obično ima teže posledice. Kod nje se ne koriste lekovi koji razbijaju ugrušak, već je fokus na zaustavljanju krvarenja i smanjenju pritiska u lobanji.
I kod ishemijskog i kod hemoragičnog udara važi pravilo: što brža reakcija, to veće šanse za oporavak.
Ko su osobe u riziku
Nijedna osoba nije potpuno zaštićena od moždanog udara. Ipak, postoje faktori koji rizik čine mnogo većim. Najvažniji su:
- povišen krvni pritisak
- šećerna bolest
- gojaznost
- pušenje
- prekomerno konzumiranje alkohola
- hronični stres
- fizička neaktivnost
Svaka od ovih navika ili bolesti oštećuje krvne sudove, što povećava mogućnost da dođe do zapušenja ili pucanja.
Moždani udar ne pogađa samo starije ljude. Sve češće se javlja i kod mlađih, pa čak i kod osoba ispod 40 godina, naročito ako vode nezdrav život ili imaju nasledne faktore rizika. U stvarnosti, život nije film u kojem bolesti dolaze tek u starosti. Moždani udar može pogoditi svakoga, i zato svi moramo biti svesni opasnosti.
Kako prepoznati moždani udar
Brzo prepoznavanje simptoma spasava život. Postoji nekoliko znakova na koje treba odmah obratiti pažnju.
Tokom moždanog udara, iznenada udara GROM:
- G – Govor: Ako osoba iznenada počne da govori nerazumljivo ili ne može da formira rečenice.
- R – Ruka: Kada pokušava da podigne obe ruke, jedna pada ili je potpuno slaba.
- O – Osmeh: Lice postaje asimetrično, osmeh izgleda iskrivljeno.
- M – Minuta: Svaka minuta je važna, odmah zovite hitnu pomoć.
Pored osnovnih simptoma, moždani udar ima i druga lica:
- Poremećaji svesti, konfuzija i loša orijentacija su česti.
- Više nervne funkcije mogu biti ozbiljno oštećene: govor je nejasan, nerazumljiv ili besmislen (ili sve gore navedeno), pisanje, čitanje i aritmetika su teški ili nemogući.
- Poremećaji gutanja i senzacije javljaju se na jednoj strani tela, kao i poremećaji vida, poput sužavanja vidnog polja ili pojave dvostrukog vida.
- Čitava polovina tela može biti oduzeta, a koordinacija i ravnoteža poremećeni.
Kombinacija ovih znakova ne sme se ignorisati. Potrebno je reagovati odmah i bez odlaganja.
Šta uraditi odmah
Ako posumnjate na moždani udar, vaše postupanje može da spase život. Najvažnije je:
- Pozovite hitnu pomoć – 194. Ne čekajte da simptomi prođu sami.
- Zapamtite vreme kada su simptomi počeli. To je ključno za određivanje terapije.
- Obezbedite siguran položaj. Ako je osoba svesna, neka leži na boku.
- Ne dajte lekove na svoju ruku. Aspirin, hrana ili voda mogu pogoršati stanje.
- Ako prestane da diše, započnite reanimaciju. Samo u tom slučaju pruža se osnovna prva pomoć.
Brzina i pravilno postupanje mogu značiti razliku između života bez posledica i trajnog invaliditeta.
Dok medicinska pomoć ne stigne:
- Budite s pacijentom u svakom trenutku i posmatrajte ga.
- Zapišite vreme pojave simptoma moždanog udara, jer je to od suštinskog značaja pri odlučivanju o mogućnostima lečenja.
- Položite pacijenta na što udobniju površinu.
- Ukoliko je svest sužena, treba da leži u stabilnom bočnom položaju, posebno u slučaju mučnine i povraćanja.
- Uzimanje aspirina kada se sumnja na moždani udar je pogrešno i može biti štetno!
- U retkim slučajevima potrebna je i reanimacija: očistite disajne puteve, ako je potrebno, primenite veštačko disanje i spoljnu masažu srca.
Pokušajte da timu hitne pomoći date što više informacija – o lekovima koje osoba uzima i bilo kakvim alergijama na lekove, o teškim bolestima, nedavnim povredama i toku simptoma.
Lečenje i terapije
Kada pacijent stigne u bolnicu, lekari odmah rade CT ili MR snimak kako bi razlikovali tip udara. Kod ishemijskog udara primenjuje se tromboliza, lek koji razbija ugrušak, ili mehaničko uklanjanje ugruška specijalnim kateterom. Kod hemoragičnog udara cilj je zaustaviti krvarenje i stabilizovati pacijenta.
Postoji vremenski okvir od nekoliko sati u kojem su ove terapije najefikasnije. To se zove “zlatni sat”. Nakon tog perioda, šanse za potpuni oporavak se drastično smanjuju. U nekim razvijenim centrima istražuju se i nove metode, poput terapije matičnim ćelijama, ali one još nisu u širokoj primeni kod nas.
Rehabilitacija i oporavak
Moždani udar često ostavlja posledice, pa je rehabilitacija obavezna. Ona uključuje fizioterapiju kako bi pacijent povratio pokretljivost, radnu terapiju za svakodnevne aktivnosti i logopeda za govor. Pored toga, važna je i psihološka podrška – mnogi oboleli pate od depresije ili osećaja bespomoćnosti.
Porodica i prijatelji igraju ključnu ulogu. Njihova podrška motiviše pacijenta da izdrži naporne terapije. Oporavak je dug i ponekad frustrirajući, ali istrajnost je presudna. Uz kontinuitet i dobru rehabilitaciju, mnogi ljudi uspevaju da se vrate normalnom životu.
Prevencija
Moždani udar izazivaju različiti faktori. Neki od njih, poput porodične istorije, starosti, pola i slično, van su naše kontrole. Ali na mnoge faktore rizika, možemo da utičemo.
Zdrav život značajno utiče na smanjenje rizika od moždanog udara. Zdravlju doprinose:
- redovno kretanje,
- izbegavanje alkoholnih pića,
- uzdržavanje od pušenja,
- izbegavanje droge,
- održavanje normalne telesne težine,
- redovno praćenje zdravstvenog stanja,
- što je moguće manje stresa.
Uloga osiguranja
Moždani udar je bolest koja zahteva dugotrajno i skupo lečenje. Troškovi bolničkog lečenja, rehabilitacije i terapija mogu biti veliki teret za porodicu. Zato je osiguranje važan saveznik. Dopunsko osiguranje lica pomaže da se pokriju troškovi specijalističkih pregleda, lekova i rehabilitacije. Osnovna zdravstvena polisa pokriva hitne intervencije, ali dodatno osiguranje daje sigurnost i širu podršku.
Aktiviranje polise je jednostavno – potrebno je obratiti se osiguravajućoj kući, predati medicinsku dokumentaciju i pokrenuti proces. Tako se omogućava da porodica razmišlja o oporavku, a ne o finansijskim problemima.
Brza reakcija – ključ da oluja u glavi ne ostavi posledice
Moždani udar je ozbiljna bolest koja dolazi kao oluja u glavi – naglo i snažno. Ali uz brzo prepoznavanje i hitnu reakciju moguće je spasiti život i smanjiti posledice. Prevencija je ključ – zdrave navike, redovni pregledi i kontrola rizika čuvaju nas od najveće opasnosti. Kada se desi udar, svaka minuta odlučuje. Zato budite spremni, naučite da prepoznate simptome i reagujte odmah. Uz to, Triglav osiguranje pruža sigurnost da ni lečenje ni oporavak ne budu dodatno breme. Zdravlje je najveća vrednost – čuvajte ga.
Izvor: Vse bo v redu.
