Kada dete koje je godinama uživalo u sportu iznenada izgubi volju, mnogi roditelji se nađu u dilemi. Šta uraditi kada dete ne želi da trenira — da li nastaviti, napraviti pauzu ili prihvatiti da je vreme za promenu? Šta o tome kažu stručnjaci koji svakodnevno rade s decom i adolescentima u sportskim klubovima?
Kada entuzijazam zameni otpor
Mnogi roditelji čija su deca trenirala dugi niz godina u sportskim klubovima pre ili kasnije nađu se u sličnoj situaciji. Dete koje se donedavno radovalo treningu i nije moglo dočekati takmičenje počinje da pokazuje nezainteresovanost, nezadovoljstvo ili čak averziju prema sportu. Ponekad pokušava da izbegne odlazak u dvoranu ili na igralište, pozivajući se na umor ili druge obaveze. Ponekad, iako retko, otvoreno kaže da mu je dosta. Slično se dešava i kod dece koja pohađaju muzičku školu ili druge vannastavne aktivnosti — gubitak motivacije nije svojstven samo sportu.
Prepoznavanje da se sportski period možda bliži kraju nije lako — ni za dete, ni za roditelje.
Takva promena može biti iznenađujuća i bolna, pogotovo ako je dete godinama treniralo i postiglo dobre rezultate. Često su i sami roditelji duboko ukorenjeni u klub — pomažu u prevozu, traže sponzore, kupuju opremu.
Zbog svega toga, prepoznavanje da je vreme za promenu nikome ne pada lako. To je i razlog zašto se roditelji u takvim trenucima često pitaju: Da li je ovo samo prolazna faza ili dete zaista gubi interes? Da li ga pustiti da odustane ili istrajati?
Zašto deca i tinejdžeri gube motivaciju za sport?
Prema iskustvu stručnjaka, pad motivacije najčešće se javlja u periodima velikih životnih promena. Aleš Selak, glavni trener Skijaškog skakačkog kluba Mengeš, napominje da se osipanje skakača najčešće događa pri prelasku iz osnovne u srednju školu. „Razlozi koje navode mladi veoma su raznorodni: nezadovoljstvo rezultatima, povećano školsko opterećenje ili jednostavno sve veća privlačnost drugih aktivnosti i druženja.“ Upravo u tom periodu, dobra organizacija porodičnog rasporeda i vannastavnih aktivnosti može biti od ključne pomoći.
Tjaša Prinčič, predsednica Skijaškog kluba Gorica, ističe da su deca koja se bave skijanjem često odsutna od kuće i škole. „Motivacija može početi da opada zbog nepostizanja željenih rezultata i teškoća u usklađivanju školskih i sportskih obaveza. S godinama, treninzi postaju zahtevniji, što može dovesti do preopterećenja i umora.“
„Deca koja se bave sportom često su daleko od kuće i mnogo odsustvuju iz škole.“
U timskim sportovima situacija se dodatno komplikuje razvojnim promenama. Deja Ivanović, direktorka Rukometnog kluba Krim, naglašava da su najkritičniji periodi pubertet i prelazak između obrazovnih nivoa. „Tada se prioriteti, interesi i želje deteta često menjaju.“
Kako prepoznati da nije samo loš dan?
Loši dani su deo svakog sporta i svakog odrastanja. Ključno pitanje za roditelje je kako razlikovati prolazni pad raspoloženja od produženog gubitka motivacije. Prema rečima Deje Ivanović, pad motivacije brzo postaje vidljiv: „Decа su manje fokusirana, manje efikasna, često kasne ili izostaju s treninga.“
Roditelji ne moraju biti prvi koji to primete. „Ponekad dete razgovara o svojim sumnjama sa saigračima ili prijateljima, jer mu je lakše nego da o tome priča kod kuće ili u klubu.“ — dodaje Ivanović.
Znaci koji ukazuju da nije samo loš dan:
- Dete redovno izbegava treninge ili traži izgovore
- Primetno je odsutno, nezainteresovano ili nervozno pre i posle treninga
- Pad forme traje duže od dve-tri nedelje
- Dete prestaje da priča o sportu, saigračima ili takmičenjima
- Otvoreno izražava da mu je dosta ili da ne želi da nastavi
Saveti roditeljima: bez pritiska
Svi stručnjaci s kojima smo razgovarali slažu se u jednoj tački — pritisak nije rešenje. Roditeljima se preporučuje da razgovaraju s detetom, prate razliku između kratkoročnih fluktuacija i dužeg gubitka interesa i po potrebi omoguće pauzu.
Kada je gubitak motivacije izrazit, klubovi obično zajedno s detetom i roditeljima prave plan. Nekad to znači kratku pauzu. Nekad dogovor da dete izdrži do kraja sezone, pa da se odluka donese mirno.
„Pokušajte da objasnite detetu zašto je sport koristan — ne samo zbog rezultata, već i zbog zdravog načina života, prijateljstava i navika koje traju ceo život.“
Deja Ivanović, koja s ponosom napominje da pod okriljem RK Krim trenira oko 500 devojaka, ističe da je u takvim trenucima ključno pokazati detetu razumevanje i podršku i pružiti mu osećaj sigurnosti. Agresivan ili zapovednički pristup retko donosi rezultate. Umesto toga, razgovarajte o vrednostima sporta koje prevazilaze rezultate.
Završetak aktivne karijere nije poraz
Aleš Selak i Tjaša Prinčič imaju sličnu poruku: loš dan nije isto što i dugotrajna kriza. Kada dete duže vreme pokazuje otpor, teže mu polazi od kuće na trening i gubi interesovanje, neophodno je da roditelji i klub komuniciraju i zajednički pronađu rešenje. Ponekad postoji put povratka, a ponekad ga nema — i to je u redu.
„Najbolji sportista nije nužno onaj s najboljim rezultatima, već onaj koji izlazi s terena nasmejan i s pozitivnim osećanjima.“
Deja Ivanović, i sama odlična sportistkinja, podseća da vrhunska sportska karijera čeka samo nekolicinu. Procenat dece koja postanu profesionalni sportisti veoma je mali. Zadatak klubova i roditelja je, pre svega, da stvore zdrav i pozitivan odnos prema kretanju — koji ostaje i kada se klupe zamene za tribine ili staze za parkove.
Ako dete više ne želi da trenira, to ne znači da su godine radosti, truda i žrtvovanja bile uzaludne. Naprotiv, mnogi bivši sportisti ostaju trajno povezani sa sportom — kao treneri, rekreativci ili kao roditelji koji prenose ljubav prema aktivnom životu na svoju decu.
Odrasli treba da znaju da naprave korak unazad
Roditeljima retko bude svejedno kada dete izgubi motivaciju za sport. Ponekad mogu pomoći detetu da prođe kroz krizu, a ponekad je njihova uloga da mu pomognu da shvati da je vreme za promenu. Zajednički imenilac svakog dobrog roditeljskog koraka trebalo bi da bude — razumevanje. Sport treba da ostane mesto radosti, kretanja i rasta — a ne poligon za pritisak ili ispunjavanje tuđih očekivanja. Ako odrasli reaguju mirno i promišljeno, pomažu detetu da sačuva nešto veoma vredno: pozitivan stav prema kretanju koji će ga pratiti celog života.
Sport je zdrav, neka bude i siguran
Uz mnoge dobre efekte sporta, uvek postoji mogućnost povrede. Sa osiguranjem od nezgode za decu i mlade, koje se može nadograditi uz doplatu za sportske i rizične aktivnosti, moći ćete da obezbedite svom detetu kvalitetnu medicinsku negu u slučaju povrede, a vi ćete biti nadoknađeni za bolnički dan.
