Roditelji igraju ključnu ulogu u identifikovanju i rešavanju problema.
Zavisnost od interneta je jedan od oblika nehemijske zavisnosti, koja je, prema nekim globalnim istraživanjima, već pretekla zavisnost od psihoaktivnih supstanci i alkohola. Proverili smo sa stručnjacima kako da prepoznamo zavisnost od interneta i kako da se uspešno suočimo sa detetom.
“U zadnjih pet godina svedoci smo mnogih primera nehemijskih zavisnosti. Nažalost, najveći broj je primećen kod najranjivije starosne grupe – kod dece.”, objašnjava Miha Kramli, šef Centra za lečenje nehemijske zavisnosti u Novoj Gorici.
Upotreba interneta i drugih tehnoloških inovacija naravno nije štetna sve dok podržava svakodnevni život ili rad.
Teškoće nastaju kada tehnologija koju koristimo za zabavu utiče na psihološku stabilnost pojedinca. Posebno su izložena deca jer je njima teže da sami kontrolišu upotrebu tehnologije.
Kada je previše?
Zdrava granica u korišćenju tehnologije i interneta zavisi od deteta. “Neka deca će vas poslušati i nakon pet sati surfovanja internetom i prekinuti sve aktivnosti bez primedbi. Druga će se opirati i postati uznemirena. To su dve različite grupe dece, a ni prva ni druga grupa nemaju uravnoteženo, zdravo, korišćenje tehnologije “, objašnjava Kramli.
Naš sagovornik preporučuje da osnovci ne provode više od jednog sata dnevno na internetu ili tehnologiji za zabavu.
Od primernog ponašanja do zavisnosti od interneta
Za procenu da li vaše dete ima problem sa upotrebom tehnologije i interneta, preporučuje se da koristite četiri faze ponašanja:
1. Obrazac je faza kojoj treba težiti. U ovoj fazi će dete kada ga pozovete da dođe da ruča, doći bez oklevanja. Za vreme jela neće biti nestrpljivo i učestvovaće u razgovoru. Nakon obroka će ostati u vašem društvu ili se zabaviti nekom drugom aktivnošću.
2. Navika je nivo koji zahteva vašu pažnju i spremnost da delujete. U ovoj fazi, dete će se odazvati vašem pozivu i reći vam da će vam se pridružiti za par minuta, a onda će brzo na to zaboraviti. Obrok će pojesti brzo i požuriti da se vrati računaru.
3. Nasilno ponašanje ukazuje da je situacija već veoma ozbiljna. Vaše dete se odupire vašem pozivu. Ako mu zapretite oduzimanjem uređaja, reaguje povišenim tonom i nervozom.
4. Zavisnost je najgora vrsta ponašanja, kada dete vaš poziv na ručak uopšte ne registruje, a kada pokušate da mu skrenete pažnju postaje nasilno.
Prelaz između faza može biti vrlo brz. To potvrđuje i porodica koja je sa nama podelila svoju priču. “Moj sin je počeo da provodi puno vremena na internetu i igra online igrice od kada smo mu kupili mobilni telefon. Sve teže ga je bilo nagovoriti da odloži telefon i posveti se drugim aktivnostima”, objašnjava mama Mojca.
Prepoznajte znakove zavisnosti
Pored faza ponašanja, dobro je da znamo i neke druge znakove koji ukazuju da vaše dete ima problem. Često su među njima:
- gubljenje osećaja za vreme;
- udaljavanje od prijatelja i porodice;
- napuštanje fizičkih i društvenih aktivnosti;
- jelo pred računarom;
- zanemarivanje školskih obaveza;
- problemi sa spavanjem …
Ne oklevajte da tražite stručnu pomoć
“Roditelji često ne prepoznaju promene u ponašanju dok ne postanu ozbiljan problem. Stručna pomoć je često potrebna u fazi navike, a svakako i u slučaju ako je dete u fazi nasilnog ponašanja ili zavisnosti”, objašnjava Kramli.
Kasnu reakciju roditelja na prekomerno korišćenje interneta objašnjava činjenica da roditelji ne podnose da im dete bude ljuto ili da pati. “Oni nisu svesni da je patnja koju dete doživljava dok mu ograničavaju pristup internetu osnova za sreću u budućnosti”, dodaje on.
Prevencija je najbolje rešenje
Kako bi se sprečili ozbiljni problemi koji bi zahtevali stručnu pomoć, najbolje je preventivno delovanje.
“Sa E-obrazovanjem deteta trebamo da počnemo vrlo rano, i najbolje je da vlastitim primerom detetu pokazujemo kako, šta i kada od uređaja koristimo“ objašnjava Špela Reš iz udruženja Logout (Centar za pomoć pri prekomernoj upotrebi interneta), gde se preventivnim aktivnostima posvećuje velika pažnja.
Direktna upotreba interneta se ne preporučuje do druge godine života deteta. U ovom periodu detetu prvenstveno treba kontakt i emocionalni odnosi sa roditeljima.
Kada dete počne da gleda crtane filmove na internetu ili sluša bajke, to je vreme za uvođenje pravila koje treba poštovati makar u predškolskom uzrastu:
- roditelji procenjuju pogodnost sadržaja za detetove godine;
- roditelji su ti koji upravljaju uređajem ili su stalno prisutni prilikom korišćenja;
- roditelji ograničavaju i kontrolišu upotrebu uređaja.
“Roditelji treba da uvedu i sprovedu pravila barem do detetovog uzrasta od 14 godina, a kasnije su efikasniji dogovori. To znači da mlada osoba sa svojim željama, potrebama i argumentima učestvuje u postavljanju dogovora”, objašnjava Špela Reš.
I tehnologija može da pomogne
Stalno praćenje deteta je, naravno, nemoguće. Ako često niste kod kuće, preporučujemo da u pravila uključite da deca koriste uređaj samo kada ste kod kuće.
Jedno od rešenja za ograničavanje upotrebe tehnologije su aplikacije za roditeljsku kontrolu kao što su AppLock, Kids Place, Screen Time, Secure Teen i druge. Oni mogu da pomognu roditeljima da zabeleže vreme koje dete troši koristeći uređaj. Takođe, pomoću njih mogu da saznaju i koje sadržaje dete koristi.
“Ovo je naravno samo pomoć i ne treba da bude ključni element. Tehnološki edukovani adolescenti brzo saznaju kako da zaobiđu ove uređaje”, upozorava Reš.
Na kraju, dodala je da je ključ u otvorenim razgovorima između članova porodice. U njima deci možete da objasnite kako i kada je prikladno da koriste internet i tehnologiju i upoznate ih sa potencijalnim opasnostima.
Izvor: Vse bo v redu.
