Šta izaziva alergiju i kako možete ublažiti simptome?
U prolećnim i ranim letnjim mesecima mnogi odrasli i deca imaju simptome osetljivosti ili alergije na polen. Savete o tome kako prepoznati alergiju, kako je ublažiti i nositi se s njom, pripremila je spec. dr med. Polona Mlakar, specijalista interne medicine.
Danas se čini da je alergija sasvim normalna stvar. Stručnjaci procenjuju da čak 20-30 odsto stanovništva boluje od alergijskog rinitisa.
Razvoj alergija u velikoj meri je uslovljen i genetskom predispozicijom, pa se one češće javljaju unutar porodica, a značajan uticaj na njihov razvoj imaju i faktori životne sredine.
Učestalost alergijskog rinitisa je najveća kod dece i mladih (15–25 godina). Tokom godina simptomi često slabe, posebno nakon 50. godine života.
Koji su simptomi alergije na polen?
Alergija na polen se obično manifestuje kao alergijski rinitis (zapaljenje sluznice nosa), alergijski konjunktivitis (zapaljenje vežnjače oka i sluznice nosa) ili kao alergijska astma.
Tipični simptomi alergijskog rinitisa su:
- curenje nosa;
- svrab;
- kijanje;
- svrab u nosu i ždrelu;
- zapušen nos;
- oslabljeno čulo mirisa i ukusa;
- manje kvalitetan san;
- glavobolja i umor.
Osim gorenavedenih simptoma, alergijski konjunktivitis prate i suzenje, otečene vežnjače, osećaj peska, crvenila i svraba u očima. To se obično dešava sezonski zbog polenovih zrna.
Kada cvetaju različite anemofilne biljke (biljke čiji se polen raznosi vetrom)
Preuzeto sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.sepa.gov.rs/slike/grafikon.jpg
Alergija na polen ili nešto drugo?
Ljudi koji su alergični na polen povremeno mogu imati slične probleme i kada jedu određeno voće i povrće, na primer, jabuke, određene jezgraste plodove, prilikom ljuštenja krompira i sl. U takvim slučajevima radi se o unakrsnoj alergiji na polen i hranu.
Organizam reaguje na proteine u voću i povrću, koji su po strukturi slični onima u polenu, i izazivaju isti zapaljenski odgovor i simptome kao kada je izložen polenu.
Dijagnoza se postavlja na osnovu tipične kliničke slike i testiranja na alergene, gde se rade Prick testovi, koji otkrivaju zapaljenske reakcije kože na tipične alergene. Ponekad se uzima i krv za određivanje specifičnih IgE antitela u serumu.
Unakrsno reaktivni inhalatorni i prehrambeni alergeni
Koji lekovi pomažu kod alergije na polen?
Alergija na polen se leči lekovima i izbegavanjem izlaganja alergenima. Ako imate problema zbog polena, izbegavajte šetnje po sunčanom i vetrovitom vremenu, provetravajte prostorije posle kiše ili noću.
Kada je koncentracija polena u vazduhu veća, ostanite u zatvorenom prostoru, a kada dođete iz šetnje, presvucite se i češće perite kosu. Od lekova koristite lokalne sprejeve za nos, a povremeno i dekongestive za nos.
Kod znakova konjunktivitisa koristite kapi za oči sa antihistaminikom, a ređe sa kortikosteroidima. Većina pacijenata takođe prima oralne antihistaminike u obliku tableta, koje moraju uzimati svakodnevno tokom čitave sezone cvetanja. Ovi lekovi smanjuju zapaljenje izazvano izlaganjem polenu.
Alergija na polen se može lečiti i imunoterapijom.
Imunoterapija je terapija u kojoj se alergen unosi u organizam duže vreme (obično nekoliko godina). U početku su to veoma niske koncentracije, a zatim se postepeno povećavaju kako bi se postigla tolerancija na ovaj alergen ili barem ublažili simptomi alergije.
Šta je alergijska astma?
Uz polensku alergiju često se javlja i alergijska astma. Reč je o alergijskom zapaljenju sluznice disajnih puteva, čije su manifestacije:
- napadi kašlja (često u ranim jutarnjim satima);
- iskašljavanje sluzi;
- kratak dah;
- stezanje u grudima;
- zviždanje (pištanje) pri disanju.
Nelečeni alergijski rinitis pogoršava kontrolu astme, pa ga je potrebno lečiti.
Astma se leči inhalatorima koji sadrže protivzapaljenske lekove (kortikosteroide) i bronhodilatatore (lekovi koji šire disajne puteve). Povremeno se, međutim, leči i lekovima u obliku tableta, u slučaju upornih, teških simptoma koji ne reaguju na klasične lekove, kao i biološkom terapijom.
Alergija na polen znatno smanjuje nivo kvaliteta života, stoga je dobro da je što pre prepoznate i adekvatno lečite.
Ako primetite opisane simptome i znake, posetite svog izabranog porodičnog lekara koji će vas uputiti kod specijaliste alergologa.
Izvor: Vse bo v redu.
