„Brisala sam pod kada me je u donjem delu leđa uhvatio bol toliko jak da mi je oduzeo dah. Samo sam kleknula i više nisam mogla da se ispravim”, opisuje Irena Čestnik svoj prvi susret sa išijasom. U srednjim tridesetim, puna energije i elana, ovim bolom bila je potpuno iznenađena. O tome kako prepoznati išijas i kako se nositi s njim, razgovarali smo i sa stručnjakom.
Različiti problemi s kičmom i s njom povezanim bolom više nisu retkost. Iako su najčešće degenerativni ili uslovljeni starošću, problemi s kičmom se danas sve češće pojavljuju i kod mlađih ljudi.
„Problemi počinju između 30 i 40 godina, kako kod muškaraca tako i kod žena. Pojavljuju se malo češće nakon 60. godine”, objašnjava mr Andrej Strahovnik, MD, specijalista ortopedske hirurgije, koji ima svoju praksu u specijalističkoj klinici Dvorec Lanovž u Celju.
Čest uzrok problema s kičmom u savremenom svetu jeste to što se ljudi ne kreću dovoljno i previše sede ispred računara. To dovodi i do gojaznosti. Kada čitamo i pišemo, a posebno kada radimo za računarom, najčešće sedimo u pogrešnom položaju.
Savremeni način života zapravo vas prisiljava da veći deo dana presedite. Brz tempo, puno posla ispred ekrana, sedenje u kolima i sve manje vremena za aktivno vežbanje uzimaju svoj danak. Bol u leđima u našem društvu postaje prava epidemija.
Znaci išijasa
Irena nije ni pomislila na išijas kada je prvi put osetila bol. „Za mene je to bio bol u donjem delu leđa, pa sam otišla na masažu kod sportskog terapeuta, koji me je dobro izmasirao i stavio flaster, koji sam na donjem delu leđa morala da nosim pet dana. Terapija mi je pomogla, ali od tada su mi ostali povremeni blagi bolovi u donjem delu leđa, koje nisam shvatala previše ozbiljno”, objašnjava Irena.
Bol koji se širi od kičme do kuka ili sedećeg dela, a ne niže u nogu, više je znak habanja kičmenih pršljenova, a ne išijasa, objašnjava dr Strahovnik.
„Išijas, ili upala išijasnog nerva, karakteriše bol iz lumbalnog dela kičme koji se širi na područje koje zahvaćeni nerv inervira. Kod išijasa bol nije ograničen na kičmu, već se širi u nogu, po pravilu, niže od kolena. Obično je bol u nogama praćen i osećajem ukočenosti u potkolenici i stopalu ili osećajem peckanja”, dr Strahovnik jasno objašnjava.
„Mislila sam da je išijas bolest starijih osoba, pa nisam ni razmišljala o tome”, kaže Irena. Međutim, išijas je i te kako uticao na njen život. „Posle pet godina intenzivan bol mi se vratio dok sam lopatala sneg. Iznenada, došlo je do peckanja u donjem delu leđa, a bol se postepeno širio niz desnu nogu. Teško mi je opisati taj jak bol, jer nisam mogla da stojim, sedim ili ležim. Nisam razumela zašto me i noga boli”, priseća se ona.
Nije oklevala da poseti lekara. „Već sledećeg dana su me odvezli kod lekara. Bio mi je problem i u auto da uđem. Mogla sam da osetim svaki kamenčić na putu, a bol je bio nepodnošljiv.”
Kada kod lekara?
Ireni je odmah dijagnostikovan išijas i sproveden uobičajen tretman – dobila je injekciju analgetika i antiinflamatorne lekove.
Poseta lekaru nije uvek neophodna. „U oko 80 odsto slučajeva išijas se postepeno povlači sam od sebe u periodu od šest nedelja. Ako bol nije previše jak, možemo sebi pomoći blažim lekovima protiv bolova, koji se takođe mogu dobiti bez recepta. Istovremeno, potrebno je da se uzdržimo od obavljanja aktivnosti koje bi pojačale bol, kao što su savijanje, podizanje tereta, insistiranje na neprirodnim položajima i sl.”, kaže dr Strahovnik.
Posetu lekaru dr Strahovnik savetuje ukoliko je bol izraženiji. „Pored bolova u nogama, može doći i do smanjene snage u stopalu, mada vrlo retko, na primer, kada stopalo ne drži položaj u kojem se stoji na prstima ili petama. Osim toga, mogu se javiti poremećaji tokom mokrenja ili pražnjenja creva. U tim slučajevima potrebno je odmah posetiti lekara”, upozorava on.
Kako možete sebi pomoći?
„Ležala sam kod kuće četiri dana, nisam mogla ni da ustanem, a petog dana sam pozvala sportskog masera, objasnila mu svoj problem i rekla da uzimam tablete, koje nisu mnogo pomogle”, opisuje Irena svoje iskustvo. Električnim šokovima i vakuumom, nakon nekoliko terapeutskih masaža, oslobodila sam se bola.
„Terapeut mi je objasnio da će lečenje trajati dugo i da ću se teško osloboditi išijasa.”
Ali ona nije odustala. Jednom mesečno imala je terapeutsku masažu mada je, kako kaže, blagotvoran efekat bio kratkotrajan. „U međuvremenu sam otišla kod lekara jer sam lagano šepala i nekoliko puta osetila peckanje u stopalu”, tvrdi ona. Lekarka joj je savetovala da radi vežbe za donji deo leđa, koje je Irena takođe redovno izvodila.
Dr Strahovnik naglašava da najmanje pola godine treba vežbati svaki dan, pre nego što se može očekivati vidljivo poboljšanje.
„Redovno sam vežbala, išla na masaže, bila oprezna pri dizanju tereta, izbegavala čučanj i položaje u kojima se telo savija. Posle godinu i po dana, odjednom sam shvatila da mogu normalno da hodam i da više ne osećam bol. Skoro da nisam mogla da verujem, jer sam se već navikla na bol”, potvrđuje Irena mišljenje lekara.
Vežbe mogu da pomognu, ali ako je bol izraženiji i traje najmanje dve nedelje, dr Strahovnik savetuje posetu fizioterapeutu. On će moći da vas posavetuje koje vežbe su pogodne i kako da ih pravilno izvodite, kao i da na različite načine ublaži bol.
Ako je bol jak, preporučuje se da prvo posetite lekara, a zatim fizioterapeuta.
Irena povremeno i dalje oseća blagi bol u donjem delu leđa. Pomaže joj nanošenje posebne kreme, gela koji daje blagotvoran osećaj topline. Ako su bolovi iznenadni i jaki, preporučuje se hlađenje dela kičme ili zgloba hladnom oblogom, koju je dobro imati pri ruci u slučaju išijasa. Međutim, ako se radi o dugotrajnim bolovima, preporučuje se zagrevanje problematičnog mesta, ali i umotavanje.
„U našim apotekama možemo da kupimo i specijalne flastere za ublažavanje bolova, koji takođe greju i pomažu”, savetuje Irena iz iskustva.
Čak i kod išijasa, prevencija se računa
„Da vas išijas (ponovo) ne bi pogodio, važno je da budete fizički aktivni i redovno radite vežbe za kičmu i pazite da je ne preopteretite. Pokret jača kičmu, isteže, podmazuje i hrani kosti. Redovna vežba ne samo da jača mišiće već i kosti, pomaže u otklanjanju bolova, pa čak i defekata u kičmi. Ali ipak budite oprezni. Nije svaki pokret koristan”, ističe dr Strahovnik.
Stručnjaci smatraju da su najbolje raznovrsne vežbe poput hodanja, trčanja, plivanja i vožnje bicikla. Sportovi s većim jednostranim opterećenjem, kao što su tenis, košarka, golf itd. bez prethodne fizičke spreme i zagrevanja mogu biti štetni za kičmu.
„Dosta vežbam samostalno, vozim bicikl, a pre svega pazim da nekim nepravilno izvršenim pokretima ne opteretim kičmu”, opisuje Irena svoj trenutni ritam života.
Da biste se zaštitili od negativnih posledica dugotrajnog sedenja, što može izazvati probleme s kičmom, možete sebi da pomognete jednostavnim vežbama.
„Ubeđena sam da se redovnim vežbanjem išijas može sprečiti”, zaključuje Irena na osnovu svog iskustva.
Izvor: Vse bo v redu.
