Šta filmovi o životnim osiguranjima mogu pogrešno da nas nauče?
Imate najomiljeniji film? Zašto je baš taj film ostavio najveći utisak na vas? Filmovi nas uvlače u sebe zbog svoje priče, scenarija, zbog svoje neograničene filmske stvarnosti koja je drugačija od stvarnosti koju živimo. Dozvoljavaju više i postavljaju svoja pravila. Proverili smo nekoliko filmova koji pogrešno predstavljaju životna osiguranja.
Filmski svet se u prošlosti, a u ovom veku još i više doticao osiguranja. Ako pogledamo samo američku internet stranicu sa filmskim kritikama IMDb.com, pronaći ćemo u njenoj bazi više od 1700 filmova i TV-serija koje sadrže osiguranje kao ključnu reč. Ali filmska umetnost je ipak samo umetnost. Zbog toga može sebi da dozvoli kreativnu slobodu i da neke životne odluke izokrene, oblikuje i interpretira po svom. Čak i životna osiguranja.
Zato smo pogledali dve filmske prevare koje su plod ljudske mašte. Svakom filmu dodali smo naše stručno mišljenje i objašnjenje zašto u realnom životu te prevare ne bi uspele.
1. Planiranje ubistva u filmu Poštar uvek zvoni dva puta (The Postman Always Rings Twice) iz 1981.
Frenk Čejmbers je skitnica koji se zapošljava u maloj taverni pored puta u Kaliformiji. Tamo upoznaje Koru, mladu i privlačnu ženu vremešnog vlasnika taverne. Frenk i Kora otpočinju ljubavnu aferu i ubrzo počinju da planiraju kako da se reše Korinog muža. Nekoliko dana pre ubistva Kora menja njegovu polisu osiguranja i povećava osiguranu sumu koju bi primila u slučaju muževljeve smrti. Iako kasnije na sudu Frenk i ona ne budu optuženi za ubistvo, osiguranu sumu ne dobijaju jer advokatu uspeva da ubice okrene jednog protiv drugoga.
Stručno obrazloženje: Ko može da zahteva promenu polise osiguranja i da li promena može da važi od danas za sutra?
Promene polise su moguće, ali za vreme trajanja osiguranja može da ih zahteva samo ugovarač osiguranja, dakle nosilac polise a ne korisnik kao što je to bio slučaj u filmu. Za sve promene na polisi osiguranja (na primer promena korisnika u slučaju smrti ili povećanje osigurane sume) neophodna ja saglasnost i osiguranog lica. Promena bez znanja osiguranog lica, kao što je prikazano u filmu, uopšte nije moguća.
Izmene obično važe od prvog dana sledećeg meseca nakon podnošenja zahteva tako da izmena od danas za sutra u osiguravajućem poslu nije praksa.
Ako bi ubistvo bilo naručeno i ugovarač osiguranja (vlasnik taverne) bio prisiljen na promenu polise tako da se poveća osigurana suma, ponovo se susrećemo sa problemom zbog izmene od danas za sutra koja nije moguća.
2. Greška prilikom isplate osigurane sume u filmu Slučajne bogatašice (Wild Oats) iz 2007.
Život udovice i penzionisane nastavnice istorije Eve menja se iz korena kada greškom, umesto 50 hiljada dolara osigurane sume na osnovu životnog osiguranja, od osiguravajuće kuće dobije ček na pet miliona dolara.
Stručno obrazloženje: Da li osiguravajuća kuća može da pogreši prilikom isplate životnog osiguranja?
U osiguravajućoj kući su uspostavljene kontrole koje sprečavaju isplatu pogrešnog iznosa osigurane sume i zato je malo verovatno da bi došlo do takve greške.
Kada bi isplata bila neopravdana, osiguravajuća kuća bi sigurno zahtevala povrat.
Ukoliko klijent ne bi vratio novac, protivpravno stečena imovina bila bi naplaćena sudskim putem.
Navedeni filmovi su dokaz kakve sve uzbudljive scenarije može da izmisli ljudska mašta. Zato se uz njih zabavljamo i gledamo ih u slobodno vreme. Ali ih nikako ne smemo razumeti kao preslikanu stvarnost. Gornji primeri pokazuju da o osiguranjima, naročito životnim, nije pametno učiti iz filmova već se o njima raspitajte kod iskusnih stručnjaka.
Izvor: Vse bo v redu.
