Opasnosti u saobraćaju deca doživljavaju drugačije od odraslih.
Pre nego što budete sigurni da vaše dete može samostalno da učestvuje u saobraćaju, čeka vas deset godina pripreme: deset godina učenja, razgovora o bezbednosti i opasnostima, ponavljanja ispravnog ponašanja i, iznad svega, vašeg doslednog dobrog primera.
Stručnjaci upozoravaju da deca do desete godine nisu ni kognitivno ni socijalno zrela da bezbedno učestvuju u saobraćaju i da im je zato do tog doba potrebna pratnja odrasle osobe. Iako dete zna neka pravila, ume pravilno da pređe put, zna značenje crvenog i zelenog svetla, ne možemo mu verovati da će ih uvek poštovati. Znanje još ne garantuje sigurno ponašanje deteta. Zašto?
- Odrasli i deca nemaju isto vidno polje. Dete u bilo kojoj saobraćajnoj situaciji vidi znatno manje od vas! Stoga ono mnogo kasnije uočava opasnost, na primer automobil u pokretu.
- Čak i ako vaše dete zna savršeno da pređe put u blizni kuće, to nije garancija da će znati kako da ga pravilno pređe na drugom mestu. Naime, ono još ne ume da generalizuje i prenese iskustvo iz jedne situacije u drugu.
- Čak i ako naučite dete da pravilno prelazi put ponavljanjem naglas šta treba da uradi, može se desiti da ono shvati izgovaranje naglas kao ritual koji sam po sebi obezbeđuje njegovu bezbednost. Može mu se činiti da je dovoljno da naglas ponovi ono što smo ga naučili, a da pri tom nije neophodno da se zapravo zaustavi i proveri da li je put slobodan, pre nego što ga pređe.
- Čak i ako dete zna da uvek mora da zastane pre nego što pređe put, njegovu pažnju u trenutku može da odvrati komšijski pas ili stariji brat i ono će potpuno nepredvidivo pretrčati put, ne razmišljajući ni o kakvoj opasnosti. Kod dece, emocije su ispred razuma. Zato stručnjaci upozoravaju: „Ako lopta izleti na put, očekujte da dete dolazi za njom!“
- Dečje razmišljanje je egocentrično, što znači da deca ne znaju da se stave u ulogu drugog. Ubeđeni su da ono što ona vide, vide i drugi. Dakle, ukoliko oni mogu da vide auto, sigurno da i vozač može da vidi njih. Naravno, to nije uvek tačno, a pogotovo ne kada se deca nalaze na mestu koje vozač ne može obuhvatiti pogledom, na primer sakrivena iza parkiranog automobila, kante za smeće, ograde…
Prema navodima Agencije za bezbednost saobraćaja, na putevima Republike Srbije, tokom 2021. godine, poginulo je 11, a teško povređeno 1193 dece do 15 godina starosti. Faktor koji utiče na stradanje dece u zonama njihove povećane prisutnosti, a koji je prepoznat i širom razvijenih zemalja, jeste nizak stepen razumevanja i shvatanja saobraćaja iz ugla deteta.
6. Deca ne mogu dobro da procene brzinu i nemaju osećaj udaljenosti. Tako da ne mogu ispravno da ocene koliko brzo će do njih stići automobil koji vide ili čuju.
7. Neretko, deca znakove na putu shvataju bukvalno. Kada vide dvoje dece kako trče na saobraćajnom znaku koji upozorava vozače na blizinu dece, shvataju da i sami moraju da pretrče ulicu. Saobraćajni znak koji označava pešački prelaz za njih može da podrazumeva da samo odrasli preko njega mogu da pređu put.
Uradite test i proverite da li ste dobar uzor deci u saobraćaju.
Dete je potrebno postepeno učiti o bezbednosti u saobraćaju i konstantno insistirati na ponavljanjima, kako bi ono zaista počelo da savladava pojedinačne saobraćajne situacije. Odrasli će svojim primerom i doslednim korektnim ponašanjem učiniti najviše za bezbednost deteta u saobraćaju. Veoma je važno da se uvek pridržavamo pravila, čak i kada smo u žurbi. Zapravo, pogotovo tada.
Nezgoda nikad ne spava i nekada može doći i do slučaja sa težim posledicama. Roditeljima zato preporučujemo da u mnoštvu ponuda osiguranja od posledica nezgode, za dete izaberu jednu od ponuđenih kombinacija u okviru dopunskog osiguranja uz osnovno osiguranje Triglav dečje carstvo.
