Zašto se za zdravstvene savete ne treba oslanjati na internet, već na lekare
Imali ste nekoliko besanih noći. Ustajete umorni, bole vas mišići, zaboravni ste. Simptome unosite u pretraživač i, između ostalog, nailazite na dijagnozu bolesti štitne žlezde. Iako ste, zapravo, možda samo neispavani, sve dok ne posetite ličnog lekara bićete zabrinuti za sopstveno zdravlje. Tek kada porazgovarate sa njim, smirićete se i dobiti prave savete i smernice. Zato se nemojte oslanjati na internet članke, jer vas to može dodatno uznemiriti.
Informacije na mreži i u vašem okruženju često mogu biti zastrašujuće i pre svega lažne. Zbog toga, bar o zdravstvenim pitanjima koja se tiču vas ili vaše dece, vredi usvojiti višemilenijski savet najpoznatijeg pisca basni, Ezopa: “Ne veruj svemu što čuješ.”
Zamke samodijagnoze
Upotrebom interneta broj informacija o simptomima bolesti i njihovog lečenja naglo je porastao. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, u 2020. godini čak 46 odsto Srba koristilo je internet za traženje informacija vezanih za zdravlje. To je za gotovo 25 odsto više nego 2015. godine.
Većina zdravstvenih saveta koje dobijate od svojih najbližih, prijatelja i poznanika je dobronamerna. Mnogi od onih koji se nalaza na internetu su bezopasni. Ali „onlajn klinike“ i nekritično prihvatanje oprečnih mišljenja mogu izazvati nepotrebnu zabrinutost. Samodijagnoza je povezana sa mnogim zamkama koje bi trebalo izbeći.
Neadekvatnost informacija i procena njihove tačnosti:
Procena tačnosti laičkih mišljenja i informacija na internetu je veoma teška za ljude koji nisu u tome stručni. Istraživači sa Univerziteta Vašington otkrili su da postoje ogromne razlike između kvaliteta podataka na različitim sajtovima. Zdravstveni podaci na vladinim stranicama su najtačniji. Relevantnost informacija naglo pada na sponzorisanim i informativnim sajtovima, a posebno na onim koje su kreirali pojedinci bez profesionalne kompetentnosti, gde većina podataka nije povezana sa stvarnim problemom ili je čak netačna.
Isto važi i za laičke savete. Pesimista vas može uplašiti svojim viđenjem vaših simptoma, a optimista vas može uveriti da oni ne znače ništa, iako u to ne može biti siguran. Zato je jedini ispravan izbor za prepoznavanje i lečenje stanja lekar.
Preterana samodijagnoza:
Laici tumače informacije, čak i ako su relevantne, na svoj način. Glavobolja se može objasniti kao simptom tumora na mozgu, a ne kao posledica prehlade. Umor se može vezati za preopterećenost obavezama, iako je možda reč o pomeranju časovnika. Bol u zglobovima veb tumači kao fibromijalgiju, iako u pitanju može biti samo ligament. I pre nego što ste dobili prave informacije, počinjete da razmišljate o medicinskim stanjima koja možda nemaju nikakve veze sa realnim.
Sajberhondrija – preterana briga za sopstveno zdravlje, koja proizilazi iz pogrešnog tumačenja informacija na internetu – postaje sve veći problem. Kraljevski koledž u Londonu objavio je procenu da se smatra da je čak 20 odsto onlajn korisnika patilo od toga. Preteranom brigom izazivate uznemirenost, kako sebi tako svojim najbližima. Pravi lek za sajberhondriju je razgovor sa lekarom.
Preterano umirujuća samodijagnoza:
Iako je preterano reagovanje češće, informacije na mreži mogu i lažno da vas umire. U tom slučaju možete da propustite priliku za pravovremenu reakciju u situacijama koje su ozbiljnije od one na koju vam veb ukazuje.
Paušalna procena:
Informacije na mreži su opšte, zabeležene za prosečnog korisnika, čak i ako su profesionalno opravdane. A ljudi su individue sa posebnim karakteristikama i potrebama. Svako telo različito reaguje na bolest.
Simptomi ozbiljnije bolesti onesposobiće neke, dok će drugi normalno funkcionisati do trenutka kada se pojave komplikacije bolesti. U proceni je stoga neophodan individualni pristup. Nijedna paušalna informacija ne može biti bolja od saveta lekara.
Kritički procenite kvalitet informacija na internetu. Zapitajte se:
Zašto ipak savet lekara?
Momentalno zadovoljenje potreba u velikoj meri je postalo deo naših života. Teško je razumeti da, osim u hitnim situacijama, termin za pregled kod vašeg ili lekara vaše dece, može biti i za nekoliko dana od poziva.
Možda bi u nekim slučajevima bilo sasvim dovoljno da razgovarate sa lekarom preko telefona: kada ste zabrinuti zbog groznice svog deteta, niste u mogućnosti da razumete svoj lekarski izveštaj, kašljete i ne znate da li ima smisla da zakazujete pregled ili ne, ne možete da posetite svog lekara zbog bolesti, ograničene pokretljivosti ili geografske udaljenosti. To vam može omogući pravovremenu reakciju i praćenje stanja bolesti.
Nijedna veb aplikacija, ma koliko stručna, ne može to da zameni, čak i ako se radi o telefonskom razgovoru. Aplikacije mogu da budu pomoćno sredstvo, laički saveti su za usmeravanje, ali ne mogu da budu deo rešenja. Sa jednosmernom komunikacijom nećete daleko stići na putu ka ozdravljenju. Rešenje je u komunikaciji, koja će se odvijati u oba pravca – sa pitanjima, odgovorima i refleksijama.
Po informacije na veb – da ili ne?
Gde po zadravstveni savet?
Čitanjem beskrajnih stranica članaka i forumskih debata na temu zdravlja ne povećavate samo sopstvenu konfuziju. Često, nakon višesatnog pretraživanja veba, uočavate da vam informacije koje pronalazite ne mogu pomoći. Tako besciljno trošite vreme, iako znate da je važno pravovremeno reagovanje.
Blagovremeni i stručni odgovori, objašnjenja ili smernice u određenim trenucima mogu biti od neprocenjive vrednosti. Lekari Triglav medicinskog kontakt centra Zdravstvena tačka na raspolaganju su vam svakog dana, 24 h dnevno, da vam daju savet i pruže pomoć u vezi svakodnevnih tegoba, zakažu potreban pregled i protumače medicinske izveštaje i laboratorijske analize. Medicinski kontakt centar je tu da pomogne i u izboru lekara. Zakazivanje je jednostavno, putem telefona ili online forme za zakazivanje termina, a pregledi se zakazuju u roku od 2 dana.
Loši saveti mogu izazvati bezrazložne brige i gubljenje vremena, pa čak i novca za nepotrebne zdravstvene usluge. Da li onda ima smisla baviti se spekulacijama i udaviti se u poplavi oprečnih i sumnjivih zdravstvenih informacija na internetu i u sopstvenom okruženju?
Tekst preuzet sa: Vse bo v redu
