Kada dete razvije interesovanje za sport kasnije od vršnjaka, mnogi roditelji se pitaju kako pronaći sportski klub za stariju decu koji će ih zaista prihvatiti i pružiti im podršku. Deca koja uživaju u sportskim aktivnostima zaslužuju priliku da pokušaju da razviju svoj talenat, bez obzira na uzrast. U praksi, međutim, put do sportskog kluba često je teži za starije početnike. Mesta u grupama su ograničena, takmičarski timovi formiraju se veoma rano, a razlike u znanju između dece mogu postati značajne. Proverili smo šta različiti sportski klubovi i organizacije misle o tome.
Kako pronaći sportski klub za stariju decu koji neguje igru i razvoj
Svake godine hiljade dece traži sportske klubove i udruženja u kojima bi se mogli posvetiti sportu koji ih zanima, a možda čak i pokušati da iz njega razviju sportsku karijeru. Ali ima i mnogo dece koja bi samo volela da se opušteno igraju sa svojim vršnjacima, a da ih ne zanimaju takmičenja i rezultati. Roditelji igraju veliku ulogu u tome. Neki roditelji decu žele brzo da usmere na ozbiljnije treninge i takmičenja, dok drugi nastoje da sport ostane prvenstveno zabava i opuštanje. Često od stava roditelja zavisi kada će dete početi da se bavi sportom.
Razlike u prethodnom znanju među vršnjacima, takmičarskim sistemima, vremenskim ograničenjima, kao i klupskim kapacitetima, često utiču na to da li stariji početnici mogu da se uklope u odgovarajuću grupu. Zato neka deca završavaju svoj sportski put ranije nego što bi želela, ili ne pronađu program koji bi bio prilagođen njihovim željama i sposobnostima.
Da li je desetogodišnje dete prestaro da se upiše u sportski klub?
Sve je više roditelja koji su iskusili da sportski klubovi ili organizacije odbijaju decu koja imaju deset ili više godina, jer se smatra da je prekasno da postignu vidljiv sportski napredak. U nekim sportskim disciplinama, razlika između dece koja su od malih nogu bila uključena u sportske klubove i onih koji su im se tek nedavno posvetili zapravo je velika. Ipak, to ne bi trebalo da bude razlog da se starijoj deci uskrati učešće. Na kraju krajeva, starija deca su svesnija svojih sposobnosti, želja i ograničenja.
Dobro došli, deco skoro svih uzrasta
U mnogim sportovima postoji prostor i za starije početnike. Veslanje je odličan primer takvog sporta. U Veslačkom klubu Crvena zvezda objašnjavaju da veslanje ne zahteva početak u ranom detinjstvu, već da deca mogu da počnu i kasnije.
Preporuka je da se sa veslanjem započne oko jedanaeste godine, kada su deca dovoljno fizički razvijena da savladaju osnovne pokrete. Početak može da bude i znatno kasniji, što veslanje čini veoma pristupačnim deci koja svoj sport otkriju tek u tinejdžerskom dobu.
U klubu ističu da je veslanje spoj snage, izdržljivosti, tehnike i timskog duha. Sve te veštine mogu se uspešno naučiti i kasnije. Deca i mladi koji se prvi put susreću sa veslanjem brzo napreduju uz pravilne treninge, a zajedništvo na vodi često ih dodatno motiviše da ostanu u sportu dugi niz godina.
U Crvenoj zvezdi naglašavaju da su vrata kluba otvorena svakome ko želi da se oproba u veslanju. Nije važno da li je dete ranije treniralo neki sport ili se nikada ranije nije bavilo fizičkom aktivnošću. Uz dobru volju i posvećenost, svaki početnik može da nauči veslanje i uživa u sportu koji jača telo i karakter.
Sport treba da bude zabavan, da predstavlja igru i opuštanje
Za vrhunske rezultate u sportu važno je započeti trening u pravom uzrastu – ali taj uzrast nije isti za sve discipline. Potencijal za vrhunski sport najčešće se ne prepoznaje odmah, već tokom procesa treninga i takmičenja, kada se izdvoje deca sa izraženijom motivacijom, sportskom inteligencijom i osećajem za igru.
U kolektivnim sportovima s loptom, poput rukometa, deca se uglavnom uključuju u organizovane treninge od nižih razreda osnovne škole, kada su već sposobna za osnovnu koncentraciju i praćenje grupnih aktivnosti. Iskustvo pokazuje da je poželjno da se s treninzima započne do desete godine, iako vrata klubova najčešće ostaju otvorena i za stariju decu. U ranijem uzrastu akcenat je na igri, osnovnoj motorici i razvoju ljubavi prema sportu, a ne na takmičarskim rezultatima.
Kod sportova koji su motorički zahtevniji, poput odbojke, preporuka je da se sa ozbiljnijim i strukturiranim treninzima krene nešto kasnije. U mlađem uzrastu fokus je na razvoju opštih motoričkih veština, koordinacije i timske igre, dok se intenzivniji treninzi obično uvode u tinejdžerskom periodu.
Gimnastika, s druge strane, funkcioniše po potpuno drugačijem principu. Programi često počinju već u predškolskom uzrastu, kada deca kroz igru usvajaju osnovne oblike kretanja. Prvi gimnastički elementi uvode se u ranom školskom dobu, a ulazak u takmičarski program zahteva raniji početak nego u većini drugih sportova. Ipak, stručnjaci ističu da ove starosne granice ne treba posmatrati kao stroga pravila.
Bez obzira na sport, zajednička poruka je jasna: za rekreativno bavljenje sportom nikada nije kasno. Motivacija, želja i kontinuitet često su važniji od „idealnog” uzrasta ili teorijskih predispozicija. Svakom detetu – ali i odrasloj osobi – moguće je da pronađe nivo i formu treninga u kojoj može da napreduje, razvija svoje sposobnosti i, što je najvažnije, uživa u sportu.
Želja deteta je važnija od starosti ili talenta
Upoznavanje sporta, učenje osnovnih veština i razvoj motoričkih i karakternih osobina zahtevaju vreme. U timskim sportovima to podrazumeva i razumevanje da je uspeh tima važniji od ličnih ciljeva deteta. Sport donosi mnogo koristi deci i adolescentima. Jača samopouzdanje, razvija osećaj odgovornosti i pomaže im da razumeju i uspeh i neuspeh, što su iskustva koja kasnije koriste i van sportskih terena. Sport nije samo takmičenje on podstiče aktivno provođenje slobodnog vremena, prijateljstvo i saradnju.
Roditelji u svemu tome imaju veoma važnu ulogu. Deca koja čuju iste poruke kod kuće i u sportskim klubovima napreduju sigurnije i lakše donose dobre odluke.
Učinite da sport bude deci radost
Preterana selekcija u ranom uzrastu nije dobra za razvoj dece. To je jasno i u skandinavskim zemljama, gde se u određenim sportovima deca do tinejdžerskog doba namerno ne nagrađuju titulama najboljih i ne održavaju se zvanična takmičenja za mlađe uzraste. Ideja je da na putu ka sportskom razvoju već postoji dovoljno prepreka i bez dodatnog pritiska.
Preveliki intenzitet treninga, nedostatak slobodnog vremena i teško usklađivanje sporta i škole mogu dovesti do toga da dete prerano odustane od ozbiljnijeg bavljenja sportom. Zato je važno da u sport bude uključeno što više dece. Tako se stvara šira osnova iz koje kasnije mogu da izrastu takmičari, ali se istovremeno i većem broju dece pruža prilika da upoznaju sport na prijatan i podsticajan način.
Na taj način sport utiče na dete na najzdraviji mogući način. Deca razvijaju ljubav prema fizičkoj aktivnosti i navike zdravog života, čak i ako se ne bave sportom na takmičarskom nivou.
Šta roditelji mogu da urade?
Da bi dete pronašlo svoj put u sportu, roditelji mogu mnogo da pomognu. Važno je:
- da se polazi od interesovanja deteta, a ne od ambicija roditelja,
- da se istraže rekreativne, početničke ili prelazne grupe,
- da se sa trenerom razgovara o realnim očekivanjima,
- da se detetu da vremena da pronađe šta mu odgovara i šta ga zaista čini srećnim,
- da se dete podrži čak i kada izabere manje takmičarski, a više rekreativan put.
Sport detetu može da pruži mnogo više od samih rezultata. Donosi iskustva koja će mu koristiti i van terena.
Čak i ako dete otkrije želju za sportom kasnije nego njegovi vršnjaci, to ne znači da je zakasnilo. Uz podršku roditelja i okruženje koje ga ohrabruje, dete može da pronađe aktivnost u kojoj će napredovati svojim tempom i uživati bez pritiska.
Sport je sjajan, ali uvek postoji mogućnost povrede
Bez obzira na to da li se dete bavi sportom rekreativno ili takmičarski, povreda se ponekad može dogoditi. Udarac, uganuće ili nešto ozbiljnije ne može se uvek sprečiti, ali moramo učiniti sve što možemo kako bi deca bila adekvatno zaštićena.
Kada dete ulazi u svet sporta, roditeljima je važno da znaju da je njihovo dete zaštićeno od povreda koje se mogu dogoditi za vreme obavljanja sportskih aktivnosti, kao i tokom putovanja na takmičenja i treninge.
Osiguranjem dece i omladine od posledica nesrećnog slučaja pri obavljanju sportskih aktivnosti možemo biti sigurni da su deca adekvatno zaštićena. Nastankom osiguranog slučaja ugovoreno osiguranje pruža sigurnost i pomaže da period oporavka prođe što bezbednije i mirnije.
Tako dete može da uživa u sportu bez pritiska, bilo da trenira rekreativno ili je upisano u sportski klub, dok roditelji imaju dodatnu sigurnost zahvaljujući osiguranju.
Izvor: Kako poiskati športni klub za starejše otroke? – Vse bo v redu
