Budite iskreni. Da li se zaustavite na semaforu kada je crveno svetlo, iako je ulica potpuno prazna, i sačekate zeleno? Vežete li sigurnosni pojas i kada se vozite samo 300 metara? I da li striktno poštujete ograničenja dok vozite i kada vam se zaista žuri?
Nadamo se da ste na sva pitanja odgovorili sa da, a naročito ako su s vama vaše mlade nade. Naš primer je detetov najbolji učitelj, a nedoslednost u bezbednom načinu ponašanja u saobraćaju je najveća greška koju prave roditelji. Šta je u pogledu bezbednosti u saobraćaju dete sposobno da uradi u određenom uzrastu i kako da ga pravilno pripremimo na bezbedan i samostalan ulazak u svet saobraćaja.
Starost dve do tri godine: Početak saobraćajnog vaspitanja
Počinjemo da decu svakodnevno upoznajemo s bezbednošću u saobraćaju i nekim elementima u saobraćaju kao što su, na primer, prevozna sredstva, svetla na semaforu, sigurnosni pojas… To činimo u igri, pesmicama ili slikovnicama s tematikom o saobraćaju. Za razgovor s detetom o bezbednosti u saobraćaju koristimo svaku šetnju, odnosno, svaku mogućnost na putu. Moramo da znamo da u tom periodu dete nikako nije sposobno da razume postupke u saobraćaju.
Starost četiri do šest godina: Raspravljanje o konkretnim situacijama
Između četiri i šest godina dete već poznaje osnovna i jednostavnija saobraćajna pravila, ali u realnim situacijama još uvek nije sposobno da bezbedno reaguje. S detetom ove starosti već možemo da razgovaramo o bezbednosti i raspravljamo o konkretnim situacijama. Veoma je važno da dete pohvalimo kada se u saobraćaju ponaša bezbedno i pravilno, odnosno da mu objasnimo zašto njegovo pogrešno postupanje nije bilo adekvatno i kakve bi mogle da budu posledice. Na takav način s detetom razgovaramo i za vreme igre s prevoznim sredstvima, možda u tu svrhu čak zajedno pravimo put i saobraćajne znake. Tako će dete pravila usvojiti na zabavan i neusiljen način.
Starost sedam do osam godina: Prepoznavanje nekih saobraćajnih znakova i pravila
U ovom periodu deca već prepoznaju znake važne za pešake i bicikliste, i razumeju značaj uočljivosti u saobraćaju. Uče pravila bezbednog hodanja i bezbednog prelaženja puta. To je period kada je deci neophodno pružiti što više primera u saobraćaju da bi se s njima postepeno privikavala na samostalnost. Roditelji zato treba da se s decom šetaju po prometnim ulicama i da ih uče pravilima kako rečima, tako i primerom.
Starost devet do deset godina: Jačanje svesti o značaju bezbednosti
U ovom razdoblju deca znaju da objasne značaj znakova važnih za pešake i bicikliste, i razumeju opasnosti saobraćaja u različitim vremenskim situacijama. Takođe, razumeju da je opasno učešće u saobraćaju pod dejstvom alkohola, jakih lekova ili droga. Iako detetu još ne možemo da verujemo 100 posto da će svoje razumevanje adekvatno iskoristiti, moramo da počnemo da mu prepuštamo odluke kako će postupati u situacijama u saobraćaju, na primer, u šetnji ili na putu do škole. Roditelji pri tome treba da budu posmatrači. S detetom možemo i kritički da posmatramo druge učesnike u saobraćaju i da razgovaramo o njihovom ponašanju. U tom periodu kod deteta, naime, jačamo poverenje, zašto je bezbednost važna i kakve su posledice neodgovornog ponašanja. To možemo da potkrepimo i gledanjem nekog filma na ovu temu.
Najčešće greške roditelja
Pored već pomenute najveće greške, tj. lošeg primera, često se može primetiti i neadekvatno plašenje dece policajcima, umesto da im se predstave kao oni koji brinu o bezbednosti u saobraćaju i koji nam pomažu. Takođe, nije dobro objašnjavati detetu da treba vezati sigurnosni pojas da nam policajac ne bi napisao kaznu, umesto da mu objasnimo opasnosti koje nam prete ukoliko ne budemo vezani. Roditeljima školaraca savetujemo da dete ne voze uvek pravo do školskih vrata. Dete treba da postepeno upoznaje svoj put do škole i kao pešak, a ne samo kao posmatrač iz auta, ako želimo da postane samostalan učesnik u saobraćaju.
Izvor: Vse bo v redu.
