Neke biljke i životinje mogu da vas iznenade tokom boravka u prirodi, tako da ne možete da ih izbegnete na vreme čak i ako ste izlet pažljivo isplanirali. Gorski spasilac iz GRS Kamnik i lekar Urban Iglič, specijalista otorinolaringologije, pripremio je savete kako postupiti ako vas ili vašeg saputnika ugrize neka od otrovnih zmija koje žive na našem podneblju, ožari opasna biljka ili ubod pčele, ose ili stršljena izazove težu reakciju.
Ugriz zmije
Desetak vrsta zmija živi u Srbiji, od toga su tri otrovne: poskok, šarka i planinski šargan. Kod nas najrasprostranjenija otrovnica, poskok, prepoznatljiva je po romboidnoj šari koja na obodima podseća na lišće hrasta.
Na prvi pogled otrovna zmija se može razlikovati od neotrovne po obliku glave i očiju. Kod otrovnih glava je trouglastija, dok su oči uske i u obliku rastegnute elipse, ali ovo pravilo je nepouzdano i najbolje je izbegavati sve zmije. Ako vas neka slučajno ujede, od ključnog je značaja zadržati smirenost.
Prema podacima u literaturi, jedna petina ugriza evropskih zmija ne prska otrov u ranu, tako da ne spadaju u otrovne ugrize. Obično su vidljive dve male ubodne rane udaljene oko 7 mm.
Vodeći simptomi kod ujeda otrovne zmije jesu bol i otok, koji se javljaju brzo. Područje limfnih čvorova takođe može biti otečeno, moguće su i modrice ili crvenilo okolne kože.
Polovina povređenih razvija preteranu reakciju organizma na ubrizgani otrov, koji se manifestuje u znakovima šoka. To su:
- pad krvnog pritiska i, kao rezultat, nesvestica, vrtoglavica, zujanje u ušima,
- bleda, hladna i lepljiva koža,
- povećan broj otkucaja srca (a kako stanje šoka napreduje, može biti i smanjen),
- otežano disanje, uključujući gubitak svesti.
Prva pomoć u slučaju ujeda zmije
Prvo, vodite računa o bezbednosti, kako svojoj tako i povređene osobe. Oterajte zmiju ako se nije povukla sama. Ako uspete da to uradite na sigurnoj udaljenosti, možete da je fotografišete radi lakše identifikacije i, kasnije, ciljanog lečenja. Povređena osoba treba da bude mirna.
Nemojte isisavati otrov, previjati ili spaljivati mesto ugriza.
Jednostavno imobilišite povređeni ud. Mesto ugriza možete isprati čistom vodom ili očistiti vlažnom maramicom od sredine prema spolja i pokriti sterilnom gazom. Nežno hladite mesto. Uklonite nakit, sat i sve uske komade odeće.
Pozovite stručnu pomoć ili prevezite osobu do medicinske nege tako da se kreće što je manje moguće. U slučaju gubitka svesti, što je retko, postavite osobu u stabilan bočni položaj i na taj način obezbedite prolazni disajni put. Do dolaska pomoći, pažljivo pratite vitalne znake, posebno disanje.
Osmislite šta ćete reći kada pozovete hitnu pomoć (u Srbiji na broj 194) i, ako čekate spasioce, kako ćete im dati signale na osnovu kojih će što pre videti gde ste.
Dalji tretman u bolnici je uglavnom simptomatski. Retko kad je potrebno koristiti takozvani protivotrov.
Opekotine izazvane biljkama
Opekotine uzrokovane dodirivanjem otrovnih biljaka su retke, ali potencijalno opasne. Jedna od divljih biljaka koje predstavljaju pretnju za ljude samo prilikom dodira i bez gutanja jeste rasprostranjena samonikla biljka divlji paškanat (Pastinaca Sativa L.). Može da izazove crvenilo i plikove na koži, naročito ako je koža oznojena i izložena suncu.
Ova biljka sadrži hemikaliju koja se zove furanokumarin koja, kada je u kontaktu sa kožom i UV-A sunčevim zracima, može izazvati fototoksičnu reakciju koja se zove fitofotodermatitis.
Pojednostavljeno, stanje se može opisati kao preosetljivost na sunce koja je izazvana kontaktom s divljim paškanatom.
Manifestuje se kao crvena i bolna koža na mestu kontakta, ponekad se plikovi pojavljuju nakon nekoliko dana. Kada se osuše i otpadnu, hiperpigmentisane lezije kože mogu trajati nekoliko meseci. Penjači i planinari su posebno izloženi ovim biljkama u prolećnim i letnjim mesecima, kada cveta karakterističnim žućkastim cvetovima.
Prva pomoć za opekotine izazvane biljkama
Ako primetite biljku za koju znate da je opasna, izbegavajte je. U slučaju kontakta, isperite područje sa puno hladne vode. Ne preporučuje se agresivno trljanje i pranje, jer bi to oštetilo epiderm i povećalo šansu za bakterijsku upalu kože.
Posebno pazite da ne dozvolite da se biljka ili koža koja je došla u kontakt s njom približi očima, jer može izazvati trajno oštećenje oka. Savetuje se da se koža ohladi i izbegava sunčeva svetlost. U slučaju teške reakcije, potražite medicinsku pomoć.
Ubod insekata
Ubod insekta – pčele, ose ili stršljena, relativno je česta pojava i obično nije opasna. Često se na mestu uboda javlja lokalna reakcija preosetljivosti, koja se manifestuje crvenilom kože i oticanjem. Mesto svrbi, a otok može da traje nekoliko dana.
Prva pomoć u slučaju ujeda insekata
Savetuju se:
- hlađenje,
- uzimanje antihistaminika u obliku tableta – 10 mg dnevno, ili masti i
- zaštita ugroženog područja od sunčevih zraka.
Pokušajte da se suzdržite od češanja da ne biste izazvali sekundarnu upalu kože.
Sistemske reakcije na ugrize insekata
Sistemske alergijske reakcije su manje uobičajene, ali potencijalno opasne po život. U blažem obliku javlja se crvenkasti resasti osip koji se može širiti po koži – takozvana urtikarija ili koprivnjača. Može doći do oticanja mekih tkiva glave i vrata, kao što su usne i područje oko očiju. U težem slučaju zahvaćeni su i respiratorni i kardiovaskularni sistem.
Pojavljuju se znaci (distributivnog) šoka: vrtoglavica, nesvestica, pad krvnog pritiska, povećan (potom, kako stanje napreduje, smanjen) broj otkucaja srca. U početku, osećaj knedle u grlu može dovesti do problema sa disanjem i teškog respiratornog šoka. Jezik može da nabubri do tri puta od njegove veličine. Osoba gubi svest, najteži slučajevi završavaju smrću.
U slučaju teže alergijske reakcije na ujed insekta, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć.
Postavite osobu u udoban položaj – ležeći ili polusedeći. Pažljivo pratite njene vitalne znake. Dajte joj jednu tabletu antihistaminika, koji se može kupiti bez recepta u apoteci.
Ako je poznato da je osoba alergična, moguće je da ima autoinjektor adrenalina, takozvani EpiPen, koji sadrži 0,3 mg adrenalina/epinefrina, koji se može dati detetu ili odrasloj osobi čim se oseti respiratorni distres, oticanje jezika, osećaj otežanog gutanja ili pokažu jasni znaci pada krvnog pritiska, kao što su vrtoglavica, oslabljena svest, ubrzan ili usporen rad srca (ispod 60 ili iznad 100 otkucaja u minutu). Kao opšte pravilo, držite se principa da je bolje koristiti EpiPen prerano nego prekasno. Nakon upotrebe, držite autoinjektor dok ne stigne stručna pomoć i zapišite tačno vreme kada ste ga koristili. Kako primeniti adrenalin i šta je još potrebno da učinite u slučaju ujeda insekta, možete da pročitate u našem članku Kako se izboriti sa ubodom pčele, ose, stršljena ili komarca?
Hajde da poštujemo prirodu i pažljivo se prema njoj ophodimo. Ne dirajte biljke i životinje ili njihova staništa, ne bacajte smeće i opuške, ne zagađujte okolinu i ne izazivajte buku u prirodi.
