Ako se vaše stanje u toku vožnje iznenadno pogorša, što pre zaustavite vozilo i potražite pomoć, naročito ako u vozilu nema odraslog saputnika.
Bolest ne bira vreme i situaciju, čak ni za volanom. Bez znakova upozorenja možete da osetite slabost, nesvesticu ili čak da doživite srčani udar. Akutna zdravstvena stanja već su i sama po sebi neprijatna i opasna. Ako se iznenada dese u toku vožnje, mogu da budu uzrok saobraćajne nesreće. Kako se ponašati kada se jave problemi u toku vožnje i kako nesreće sa takvim uzrokom i njihove posledice tretira osiguravajuća društvo?
U potrazi za odgovorom na pitanje koja medicinska stanja u velikoj meri utiču na naše vozačke sposobnosti nemoguće je uperiti prst u jednog krivca.
Čak i manji problemi za volanom mogu umanjiti sposobnosti vozača
Stručnjaci upozoravaju da obratite posebnu pažnju ako vam preterano suze oči ili imate naočare sa neadekvatnom dioptrijom. U tom slučaju loše ćete pratiti dešavanja na putu. Ako ste pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili lekova koji utiču na vašu svest, bićete pospani. Ukoliko imate nizak nivo šećera u krvi, mozak ne radi kako treba i na informacije, ma koliko adekvatne one bile, ne reaguje se ispravno ili blagovremeno. Nekada možete biti u situaciji da, recimo, zbog bola usled oštećenog članka niste u mogućnosti da svom snagom pritisnete kočnicu. Posledice ovakvih stanja možete i sami da zamislite.
Opasni ste za sebe i druge u saobraćaju, ako je bilo koja od vaših sposobnosti narušena: osećaj, rasuđivanje, kretanje ili opažanje.
Sa medicinske tačke gledišta, vožnja je kombinacija perceptivnih funkcija (čula), sposobnosti pretvaranja primljenih informacija (mozak) i odgovarajuće reakcije na opažene nadražaje (nervi i mišići). Ali ne treba zaboraviti ni sve potporne stubove koji omogućavaju pravilno funkcionisanje svih sistema (srce sa krvnim sudovima, endokrini sistem, gastrointestinalni trakt…).
Ako je bilo koja karika u navedenom lancu neispravna, predstavljate opasnost za sebe i druge učesnike u saobraćaju, upozoravaju eksperti.
Nevolje za volanom dešavaju se često
Prema statističkim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja za 2020. godinu u saobraćajnim nezogdama sa smrtnim ishodom 42 lica su izgubila život u grupi faktora Propusti vozača zbog neadekvatne vidljivosti, preglednosti, odnosno kompletnog doživljaja viđenja puta i saobraćaja.
Ključ bezbednog učešća u saobraćaju je realna procena sopstvenog stanja i sposobnosti. Ne ignorišite ni najmanju smetnju i uzmite u obzir moguća mišljenja onih oko vas.
Stručnjaci ističu da je ključ adekvatne prevencije u samokritičnosti, svesti o sopstvenim sposobnostima i umeću da procenite vrednost svog života i života drugih učesnika u saobraćaju.
Ukoliko se tokom vožnje naglo osetite lošije, zaustavite vozilo što je pre moguće i pozovite pomoć, posebno ako u vozilu nema odraslog putnika.
Ako niste sigurni u vožnju, razmislite o ljudima koji su u tom trenutku oko vas.
Nemojte zanemariti njihovo mišljenje ili pomoć, naročito ako znate da vam žele dobro. Pored toga, javni saobraćaj ili taksi služba danas su široko dostupni, zato nema razloga za izlaganje neželjenim posledicama, ako se ne osećate sposobnim da sednete za volan.
Ne ignorišite znake koji ukazuju na problem
Među najočiglednijim znacima koji ukazuju da nešto nije u redu, bol je na prvom mestu.
Najčešći simptomi i znaci u akutnim hitnim slučajevima:
- AKUTNI INFARKT MIOKARDA-SRČANI UDAR: tup ili pekući bol u grudima, koji može biti i atipično oštar i probadajući, sa znojenjem, bledilom i teškom malaksalošću;
- IZLIV KRVI U MOZAK: iznenadna glavobolja, koju pacijenti opisuju kao najgoru u životu i može biti praćena poremećajima, gubitkom svesti;
- AKUTNI MOŽDANI UDAR: ograničenje funkcije kretanja odnosno govora;
- SIMPTOM UGROŽENOG ZDRAVSTVENOG STANJA: težak akutni bol u stomaku, teško disanje, vrtoglavica i nesvestica, odnosno nesvest;
- RAZLIČITA STANJA (npr. epileptični napad): iznenadni znaci koji se jave bez upozorenja, a oboleli na njih ne može da utiče.
Kako suvozač, saputnik može pomoći?
Ukoliko je pored vozača u nevolji prisutan suvozač, on može da pokuša da obezbedi sigurnost za sebe i obolelog vozača. Treba da pozove hitnu medicinsku pomoć, po potrebi, i uveri se da se pacijent ne napreže.
U nekim vanrednim situacijama suvozač može da bude od velike pomoći. Obolelom od dijabetesa kome je pao nivo šećera u krvi može da pomogne tako što će mu dati da pojede ili popije nešto slatko. Onesvešćenog vozača može da postavi u stabilan bočni položaj. U najgorem slučaju, ukoliko je svedok iznenadnog zastoja srca, obolelog do dolaska hitne službe može da reanimira masiranjem grudnog koša.
Ne sedajte za volan, ako je na kutiji sa lekovima trougao!
Psihoaktivni lekovi imaju značajan uticaj na (ne)bezbednu vožnju. Zbog njih sposobnost upravljanja vozilima može znatno da se smanji i predstavlja rizik za vozača i druge učesnike u saobraćaju. Tu spadaju lekovi koji su na svom pakovanju označeni crvenim ili belim trouglom upozorenja. Ukoliko ih uzimate, ne treba da vozite! Upravljanje vozilom u tom slučaju je zabranjeno.
Čak i ako uzimate lekove koji nemaju ovu oznaku, uvek se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom o vožnji. Narušena sposobnost upravljanja vozilima je moguća posebno pri korišćenju više lekova i njihovim interakcijama, pri istovremenom konzumiranju alkohola ili nepoštovanju uputstva za uzimanje leka. Lekovi različito utiču na svakog pojedinca, pa konsultacija uvek ima smisla.
Pored lekova označenih trouglom, neki drugi lekovi mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom:
• protiv mučnine kretanja, polenske groznice i alergija, neki biljni lekovi (na primer sedativ valerijane) i insulin i lekovi za dijabetes (mogu posredno da utiču na sposobnost reagovanja),
• za visoki krvni pritisak (mogu da izazvu vrtoglavicu i nelagodnost),
• protiv suvog kašlja (mogu uticati na centralni nervni sistem i izazvati pospanost).
Šta je sa osiguranjem u slučaju nezgode zbog bolesti?
Bolest ili iznenadno akutno zdravstveno stanje je nepredvidiva okolnost. Ako do nesreće dođe usled takvog uzroka, prilikom osiguranja od automobilske odgovornosti u svakom slučaju imate obezbeđeno pokriće. Izazivač nesreće tada ne gubi pravo na osiguranje iz obaveznog automobilskog i kasko osiguranja vozila.
Naravno da treba dokazati da se saobraćajna nesreća desila zbog iznenadne bolesti. Za dokazivanje uzroka dovoljna je lekarska dokumentacija ili – u slučaju smrti – obdukcijski nalaz o uzroku smrti.
Izazivač nezgode čiji je uzrok iznenadno pogoršanje zdravstvenog stanja vozača, ne gubi prava iz osiguranja automobilske odgovornosti ili automobilskog kaska.
Pravila ostvarivanja prava na osiguranje automobila sasvim su drugačija, ako nesreću izazovete pod uticajem lekova prilikom čijeg uzimanja je vožnja zabranjena. U tom slučaju gubite prava na osiguranje, isto kao kada vozite pod uticajem alkohola, pošto time svesno kršite propise. U isto vreme, osiguravajućoj kući morate da nadoknadite troškove isplaćene drugom učesniku u nesreći koju ste izazvali.
Ne možete se pozvati ni na to da niste znali da se ne sme voziti pri uzimanju određenih lekova. Ako nesreću izazovete zato što ste pod uticajem lekova prilikom čijeg uzimanja je vožnja zabranjena, krivica će biti vaša, što je slično kao i kod dopinga kod kojeg neznanje neće odneti prevagu nad krivicom u slučaju incidenta.
Nikada sa sigurnošću ne možete da znate šta može da vas snađe u sledećem trenutku, ni da li će to biti nešto dobro ili loše. Zato realno procenite svoje sposobnosti, a ako vas bolest uhvati za volanom, postupite tako da ne ugrozite druge i što pre pomozite samom sebi.
Izvor: Vse bo v redu.
