Srčani udar najčešći je uzrok smrti u Srbiji. Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčani udar, godišnje odnose oko 56.000 stanovnika. Infarkt ne bira: može da zadesi svakoga. Ali postoji mnogo toga što možete da učinite kako biste smanjili rizik od srčanog udara i na vreme prepoznali znake ako se desi.
Mnogi zatvaraju oči ili se samoobmanjuju da bolest neće na njih.
„Ali ja sam još uvek mlad, živim prilično zdravo i nemam previše poroka”, tipična je rečenica u razgovorima o srčanom udaru.
Opasnost od srčanog udara uvećavaju neki spoljni faktori koji su van naše kontrole. Muškarci su izloženiji srčanom udaru nego žene. Ujedno, rizik se povećava s godinama – kod muškaraca nakon 45. godine, kod žena posle 55. ili nakon početka menopauze. Nasledni uticaji su takođe važan faktor: ako su vaši preci imali srčani udar, izloženiji ste riziku u odnosu na one koji nemaju takvu porodičnu istoriju.
Ali samo zato što se niste prepoznali u gornjem paragrafu ne znači da ste sigurni. Mnogi drugi faktori takođe utiču na činjenicu da je jedna od arterija koja je zadužena za cirkulaciju krvi i ishranu srčanog mišića začepljena zbog ugruška, što je „tehnički opis” srčanog udara.
Vodite li zdrav život?
Način života, pre svega, može da ima fatalan uticaj na pojavu srčanog udara. Ne krećete se dovoljno, volite da se sladite slanom i masnom hranom, imate višak kilograma? Da li pušite ili prečesto posežete za alkoholnim pićima? Sve ovo ima veliki uticaj na zdravlje. Prema upozorenjima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, samo alkohol utiče na pojavu više od 200 bolesti u organizmu, uključujući i srčani udar.
Nepovoljni faktori u bolestima kardiovaskularnog sistema se sabiraju i akumuliraju tokom vremena. Neki od njih se ispoljavaju u visokom holesterolu ili krvnom pritisku, a često mogu biti prikriveni i dugo vremena ostati „ispod radara”. Nezdrava ishrana počinje još u ranoj mladosti, a kad se zaposle, mnogi ljudi zapostavljaju kretanje. A tome se pridružuje i stres – jedna od najvećih modernih zdravstvenih pretnji. Iako ne izaziva srčani udar direktno, dovodi do visokog krvnog pritiska i ubrzanog pulsa, brzog protoka krvi, vrtloženja u venama i upale vaskularnih zidova, što je „recept” za srčani udar.
Dalje od cigareta!
Pušenje je jedan od faktora koji najviše utiču na povećani rizik od srčanog udara. Iako se udeo pušača smanjuje, još uvek ima manje od četvrtine pušača među odraslima. Oni imaju 2 do 4 puta veće šanse da dobiju srčani udar nego nepušači. Udisanje dima cigarete povećava šanse za srčani udar za 20 do 30 procenata, čak i kod pasivnih pušača.
Kako prepoznati infarkt?
Srčani udar je opasan i zbog toga što se javlja iznenada. To nije zdravstveno stanje čiji bi se simptomi s vremenom znatno pogoršavali. Obično se do udara čovek potpuno normalno oseća.
Tipičan znak srčanog udara je oštar, gorući bol u grudima.
Bol se može proširiti i na druge delove tela, na primer u vrat, levo rame i levu ruku, uključujući i abdomen. Bol se oseća, bez obzira na to pokušavate li da ga ublažite pritiskom, disanjem, ležanjem.
Znaci srčanog udara
- bol u grudima (najčešći simptom srčanog udara),
- mučnina ili povraćanje,
- bol u vilici, vratu ili gornjem delu leđa,
- pritisak ili bol u grudima (ređe kod žena),
- bol ili pritisak u gornjem delu stomaka (posebno kod žena),
- otežano disanje,
- nesvestica,
- ozbiljan umor i
- probavne smetnje.
U slučaju srčanog udara, reagujte odmah
Ako sumnjate da vi ili neko od vaših bližnjih ima srčani udar, reagujte odmah. Tipični znaci, posebno bol u grudima, pojavljuju se u velikoj većini slučajeva.
Svaki bol u grudnom košu treba shvatiti ozbiljno.
Ako osećate bol koji bi mogao ukazivati na problem, pozovite hitnu pomoć (u Srbiji na broj telefona 194). Posebno je važno da ne pokušavate da vozite do lekara, čak i ako smatrate da biste to mogli da uradite. Odmarajte se dok stručno medicinsko osoblje hitne pomoći ne stigne. Oni tačno znaju u koji medicinski centar treba da vas odvedu kako biste odmah dobili pravu negu.
Šta preduzeti u slučaju srčanog udara?
Ako ustanovite da osoba u vašoj blizini ima infarkt, sledite ove korake:
- polegnite je,
- pozovite 194 i navedite tačnu lokaciju,
- pokušajte da je smirite,
- podstičite duboko disanje.
Radi se o sekundama!
Zbog nedostatka dotoka krvi, srčani mišić počinje brzo da odumire, te je neophodno da se pacijent što pre odvede u bolnicu kako bi se ugrušak uklonio. Što se pre ukloni, manje su šanse za trajne posledice.
Česta posledica srčanog udara jeste srčani zastoj. Osoba koja ga doživi ne reaguje, ne pomera se i ne diše. Pravovremena reakcija može da znači razliku između života i smrti.
Dok čekate hitnu pomoć koju ste pozvali, pomozite pacijentu. Oslobodite disajne puteve, brada treba da bude viša od čela. Počnite da ga oživljavate, fokusirajte se uglavnom na spoljašnju masažu srca sa jakim kompresijama grudnog koša, a ako ste vešti, primenite i veštačko disanje. Ukoliko imate mogućnost, pošaljite nekog po najbliži defibrilator.
U trenutku kada vam defibrilator zatreba, možda je prekasno da ga potražite. Korisno je da se preventivno upoznate s lokacijama defibrilatora u svojoj blizini.
Razmišljajte unapred kako ne bi bilo prekasno
Čak i ako srčani udar nije fatalan, posledice mogu biti ozbiljne i dalekosežne. Nakon srčanog udara, mnogi ljudi više ne mogu da se nose sa fizičkim opterećenjima koja su ranije bila deo njihovog svakodnevnog života.
Izazov može da postane i hodanje uz stepenice ili normalna radna opterećenja. Pored rizika da se srce neće u potpunosti oporaviti nakon srčanog udara, postoje i druge posledice. Mnogi koji su preživeli srčani udar suočavaju se s psihološkim posledicama, imaju problema sa samopoštovanjem zbog osećaja bespomoćnosti i osećaju se anksiozno ili čak depresivno. Tome se dodaju finansijski problemi. Kada izgubite sposobnost za rad, život se menja ne samo za vas već i za vaše najmilije.
Šta ako vas bolest iznenadi…
Možete ublažiti finansijske posledice ozbiljne bolesti i na taj način obezbediti sebe i svoje najmilije. Proverite dopunsko osiguranje od nastupanja teških bolesti.
